Kontrolori Busplusa ovlašćeni za prekršajne prijave

Izmenama Odluke o javnom linijskom prevozu predviđa se da, ukoliko putnik nema kartu i ne želi da kupi posebnu kartu u vozilu, dužan je da lične podatke odnosno dokumenta da kontroloru, koji zatim podatke elektronskim putem šalje Komunalnoj policiji. Nakon uvida u podatke, komunalni policajac izdaje prekršajni nalog sa elektronskim potpisom, i vraća ga elektronkim putem kontroloru, koji ga štampa i uručuje putniku.

Kako je u obrazloženju odluke naveo direktor Direkcije za javni prevoz Uglješa Mitrović, putnik je dužan da napusti vozilo, a ukoliko ne plati kaznu ona automatski ulazi u registar prekršaja, i on neće moći da registruje automobil.

Tokom skupštinske rasprave, opozicioni odbornici su žustro reagovali na predložene izmene odluke. Odbornica Aleksandra Hristić kazala je da prevoz svakako treba da se plaća, ali da „ovo čime se vozimo nije prevoz i nije za ljudsku upotrebu“.

– Autobusi i tramvaju su prljavi, šipke nikad nisu oprane ni dezinfikovane, to je leglo zaraze. Vozila prokišnjavaju i ne rade klima uređaji- kazala je Hristićeva i postavila pitanje treba li davati tolika ovlašćenja kontrolirma zbog malog procenta ljudi koji se švercuju.

Gradski menadžer Goran Vesić odgovorio je da „nije tačno da se radi o malom broju ljudi“, te da po poslednjim podacima čak 50 odsto putnika ne plaća kartu.

– Po tom osnovu mesečni gubitak GSP Beograd je 200 miliona dinara. Moraćemo da poradimo na tome da se gradski prevoz plaća i to nas čeka. Nigde u svetu gradsko saobraćajno preduzeće nije profitabilno, ali ne može ni da pravi ovolike gubitke- rekao je Vesić.

On je dodao da uvođenje elektronskog prekršajnog naloga nije ideja Grada, već prilagođavanje odluke Zakonu o elektronskom potpisu i Zakonu o prekršajima.

Međutim, iako su tako visoka ovlašćenja kontrolora, prema njegovim rečima u skladu sa zakonom, odbornik DS Zoran Alimpić je ove izmene nazvao „pravnom gimnastikom“.

– Da legitimišu građane po zakonu mogu samo policajci i komunalni policajci, a ne i kontrolori i „ovlašćena lica“. Ostali ne mogu da traže lične podatke ako putnik odbije da ih da. Ukoliko se odluka usvoji, nije u skladu sa zakonom ni Ustavom- rekao je Alimpić i dodao da odluka nije jasno definisana, te da se ne zna ko je „ovlašćeno lice“ i od koga je neko ovlašćen.

Odbornici su usvojili i informaciju o realizaciji kredita EBRD-a za nabavku autobusa za potrebe GSP „Beograd“, kojim se period otplate kredita produžava sa šest na devet godina. Takođe, aneksom ugovora EBRD je pristao na smanjenje kamatnih stopa, odnosno njihovog profita, pa će taj novac biti preusmeren u nabavku novih autobusa.

– Značajan finansijski efekat koji se dobija jeste to da se oslobađa 19,3 miliona evra. U ovoj godini reč je o iznosu od 2,1 milion evra a u naredne četiri godine po 4,3 miliona evra. Kamata će iznositi 7,8 miliona evra, a kada se ona oduzme od ukupne sume dobićemo pozitivan efekat od 11,5 miliona evra – rekao je Dragutin Nenezić, pomoćnik šefa Kabineta gradonačelnika za investicije.

On je dodao da se aneks odnosi i na neutrošena sredstva iz kredita za nabavku autobusa „Solaris“ u iznosu od 1,2 miliona evra. Izmenama se produžava rok raspoloživosti, koji je istekao 2015., tako da GSP sada može da povuče ova sredstva, koja će biti namenjena za nabavku školskih autobusa.

Bez karte ni na stajalište Beo voza

Izmene odluke će uticati i na naplatu u BG vozu, jer će stajališta ubuduće biti zatvorena a putnici će morati da se validiraju pre nego uđu na njih.
* BG voz dnevno preveze i do 40.000 ljudi koji ne plate kartu.Tri puta su validatori uništavani, pa je Grad odlučio da čitav sistem BG voza zatvori. Za sada su zatvorena stajališta Pančevački most, Vukov spomenik i Karađorđev park, a putnici će morati da ponište kartu pre nego što uđu na njih. Novom odlukom ovo će se primeniti i sada postoji zona rezervisana za putnike koji se validiraju- rekao je Uglješa Mitrović i dodao da se očekuje da ta novina poveća prihode od naplate karata i najavio da će se postepeno zatvarati i ostala stajališta.