Kritična masa „Zavadi, pa vozi!“ 25. februara u Beogradu

Kako ističu u saopštenju, ovom kritičnom masom šalju poruku da predstavnici saobraćajne policije i bezbednjačkog NVO sektora međusobno svađaju pešake, bicikliste, vozače trotineta i korisnike javnog prevoza, a sav prostor na ulicama ostaje njegovom kraljevskom visočanstvu zvanom privatni automobil.

„Prema napisima iz medija, nakon javne rasprave o nacrtu izmena i dopuna Zakona o bezbednosti saobraćaja, Uprava saobraćajne policije je učinila ustupak tzv. saobraćajno- bezbednjačkom lobiju i „isterala“ trotinetaše sa trotoara na kolovoz i biciklističke staze. Prvobitno je predlogom nacrta bilo dozvoljeno da se električni trotineti kreću trotoarima, ali isključivo brzinom do 5km/h, da bi naknadno, u medijima, trotineti bili „proterani“ na kolovoz i biciklističke staze. Verovatno se pitate šta je tu problem, jer trotinetaši zapravo i jesu problem za pešake na trotoaru, kao i biciklisti, i trebalo bi da se kreću kolovozom i biciklističkim stazama“, naglašavaju iz UG „Ulice za bicikliste“.

Kako kažu, tu je zapravo i glavna varka, jer niko ne postavlja pitanje gde će se zapravo voziti električni trotineti i bicikl, niti zašto nam oni trebaju na ulicama.

Istraživanja sprovedena u Srbiji tokom prethodne decenije kažu jedno te isto, a to je da se biciklisti osećaju nebezbedno na kolovozu zbog motornog saobraćaja. I to je glavni razlog zašto zajedno sa trotinetašima „beže“ na trotoar. Biciklističkih staza naravno nema u 90 % gradova u Srbiji.

„Ukoliko u takvim okolnostima trotinete, koji su kao vozila sa manjim točkovima osetljiviji na neravnine na putu od bicikla, zabranimo na trotoaru, praktično idemo ka tome da ih ukinemo, jer korisnici neće imati gde da ih voze, obzirom da je kolovoz za njih nebezbedan, pogotovo tamo gde je veća frekvencija saobraćaja. Umesto toga, trebalo bi da priznamo realnost, a to je da je automobilska kultura u gradovima dostigla zasićenje, i da saobraćajni sistem više nije efikasan onakav kakav je sada, jer je na ulicama previše automobila koji zagušuju protočnost saobraćaja. U većini evropskih gradova se protiv previše automobila na ulicama upravo bore alternativnim vidovima transporta kao što su bicikli, električni trotineti i javni prevoz“, navode iz UG „Ulica za bicikliste“.

Ističu da kod nas sistem ponovo iz sopstvene nemoći da uspostavi bezbedno saobraćajno okruženje, prebacuje teret odgovornosti na ranjive korisnike saobraćaja.

„Umesto više zona 30 i zona usporenog saobraćaja, mreže biciklističkih staza, češćih kontrola brzine i kontrole osvetljenosti biciklista i trotinetaša, sistem nam nudi zamenu u vidu rešenja koja ne odgovaraju realnim potrebama korisnika, već ih proteruju u nebezbedno saobraćajno okruženje odnosno na kolovoz i time ih na perfidan način praktično ukidaju. Dodatno, trotinetaši će morati da nose retroreflektujuće prsluke i odštampane tehničke specifikacije svojih trotineta, što će praktično obesmisliti šeme iznajmljivanja električnih trotineta preko mobilnih aplikacija, koje su popularne širom EU“, navode u saopštenju.

Iz udruženja napominju da trotineti kao vozila dolaze sa montiranim prednjim i zadnjim svetlima, i da ne postoji nikakav dokaz da će im retroreflektujući prsluci pomoći da budu bezbedniji.

„Dođite u subotu, pozovite sve drugare na bajsevima i električnim trotinetima da pokažemo da nas ima, i da hoćemo bezbedno okruženje za sve nas, pa da ne moramo da bežimo na trotoare od nebezbednog saobraćaja“, poručuju iz ovog udruženja.