Kriza zatvara kultne knjižare

S druge strane, ova vest otvorila je i pitanje da li će u prestonici uspeti da opstanu samo knjižare velikih lanaca, poput „Delfi“, „Vulkana“, „Lagune“ i „Evrođuntija“.

No, istorija zatvaranja poznatih knjižara prestonice počela je, zapravo, 2000. godine, kada je prestala sa radom čuvena knjižara „Jugoslovenske knjige“ u prizemlju Palate „Albanije“, da bi na njenom mestu osvanula parfimerija, a kasnije i prodavnica sportske opreme.

Dobri poznavaoci prilika kažu da bi slična sudbina zadesila i knjižaru „Geca Kon“ u Knez Mihailovoj, gde bi danas, sasvim sigurno, bio butik sa skupom garderobom samo da Vlada Srbije nije, 2009. godine, pod pristiskom javnosti ovu knjižaru proglasila spomenikom kulture. Na taj način je novi vlasnik obavezan da očuva izgled objekta, kao i da u knjižari obezbedi memorijalno mesto za ličnost i delo Gece Kona.

Mnogi Beograđani i danas pamte kako je u privatizaciji prošao „Nolit“, koji je knjižare imao na najboljim lokacijama u gradu, među kojima su se posebno izdvajale one na Terazijama, te na uglu Resavske i Ulice kralja Milana. Ovu veliku izdavačku kuću, podsetimo, kupio je 2005. godine Veterinarski zavod Zemun, koji je u vlasništvu tekstilne firme „Zekstra“, vlasnika Dragana Đurića. Prilikom kupovine „Nolita“ sam Đurić je govorio kako u taj posao ne ulazi zbog atraktivnog prostora širom Beograda. Međutim, vrlo brzo je usledilo zatvranje knjižara, na čijem su mestu otvorene prodavnice firmirane garderobe.

Takođe, Beograđane je svojevremeno posebno iznenadila i vest o zatvaranju „Stubova kulture“, koji su od 1998. pa sve do zatvaranja, 2012. godine, bili stecište zaljubljenika u knjige. Ova knjižara na Trgu republike zatvorena je jer su, kako su tada kazali iz ove izdavačke kuće, „drastično promenjene okolnosti poslovanja“.

Sada se, posle četvrt veka, nastavlja s ovom lošom tradicijom – zatvara se i „Plato“, koji je kultno mesto ne samo za ljubitelje knjige, nego i dobre muzike. Kao razlog prestanka rada navedeni su finansijski problemi ove kuće, odnosno činjenica da Filozofski fakultet, koji je vlasnik prostora, nije želeo da produži ugovor.

„Nakon zaostatka u plaćanju kirija nastalog usled pada prodaje, Filozofski fakultet je u maju blokirao Platoov račun i od tada je i vraćanje duga i poslovanje postalo nemoguće. Plato je stvoren zbog čitalaca, pisaca, kulture i nauke. Mimo svih tržišnih rezona Plato je objavljivao knjige i udžbenike profesora Filozofskog fakulteta, verujući da se nalazimo na istoj strani i da možemo takvim činom da učinimo nešto za našu kulturu. S druge strane, kada se Plato našao u poslovnom problemu, Filozofski fakultet je reagovao potpuno tržišno i dao nam otkaz. To doživljavamo ne samo kao otkaz nama nego i našoj publici, ljudima koji su odrastali sa Platoom i gradili ga“, kazala je urednica ove izdavačke kuće Nataša Anđelković.

Sigurno je da se u prostoru ove knjižare neće ponovo naći neka druga knjižara, jer, kako saopštava Filozofski fakultet, „prostor će biti iskorišćen za redovnu nastavu i druge akademske aktivnosti“.

Na kraju, poklonici pisane reči kažu da knjižare velikih lanaca jesu dobre, ali da su potpuno drugačije od onih po kojima je Beograd bio prepoznatljiv. Takve knjižare, međutim, teško podnose teret krize.