Lalović: Garsonjera u Pohorskoj nije bila vojna, bio sam podstanar

Kako su iz Ministarstva naveli, svi sudski postupci koje je Lalović vodio su pravnosnažno okončani, te on nije u sporu sa Ministarstvom već sa nadležnim sudom koji je doneo presudu.

„Na osnovu te presude u obavezi je da navedene stanove vrati Ministarstvu odbrane, što uporno odbija i dalje ih bespravno koristi. Bespravnim korišćenjem oba stana Ministarstvu odbrane je učinjena šteta, zbog čega su nadležne službe protiv imenovanog pokrenule postupak za nadoknadu štete“, navelo je Ministarstvo.

Garsonjeru u Pohorskoj ulici, kako tvrde, Lalović je dobio na privremeno korišćenje u novembru 2000, i to u vreme kada je bio na dužnosti zamenika predsednika Više stambene komisije, te da je lično u martu 2002. podneo zahtev da se rešenje o dodeli te garsonjere poništi, što je i učinjeno sledećeg meseca, „ali je i pored toga i dalje bespravno koristi“.

Pukovnik Lalović demantuje da je pomenuti stan u Pohorskoj imao ikakve veze sa Ministarstvom odbrane kada mu je privatno lice izdalo tu garsonjeru, i u prilog toj tvrdnji priložio je dokument u kome je stan rešenjem broj 9-166-8/90 od 26.12.1991. zvanično dodeljen toj osobi u otkup, dok je Laloviću status podstanara potvrđen od stambenog organa nadležnog Ministarstva rešenjem UP 2 br 154/02 od 30. 4. 2002. U potvrdi koju je dostavio na uvid javnosti je, između ostalog, navedeno da on “u predmetnom stanu stanuje kao podstanar”.

„Kako bih sprečio obmanjivanje javnosti, proverio sam šta se dešava sa spomenutim stanom u Pohorskoj ulici i ko se nalazi u njemu. Prilažem video snimak snimljen 10. septembra u kome se jasno vidi da je stan u Pohorskoj ulici zapečaćen i u vlasništvu Ministarstva odbrane, što stoji na vratima stana uz upozorenje da će svaki nasilni upad u isti biti krivično sankcionisan. Na upozorenju stoji datum 29.mart 2019. godine“, naveo je Lalović u obraćanju našem listu i uz pisanu izjavu dostavio video snimak i fotografiju upozorenja koje je na ulazu stana.

On dalje kaže da to „nije sprečilo Ministarstvo odbrane da 10. septembra pošalje saopštenje medijima sa lažnim informacijama“, zbog čega će, najavljuje pukovnik, podneti tužbu protiv Ministarstva za zlonamerno obmanjivanje javnosti, narušavanje njegove časti i ugleda i nanošenje duševnog bola porodici.

Kako je Ministarstvo dalje navelo, rešenje za troiposoban stan u Vespučijevoj ulici u Beogradu doneto je u oktobru 2005, dok je Lalović obavljao dužnost načelnika prvog odseka odeljenja za stambene poslove. Kako tvrdi ta institucija, „na osnovu ličnog zahteva i pisane izjave Gojka Lalovića da želi da učestvuje sopstvenim sredstvima u iznosu od 58 odsto od vrednosti pripadajućeg stana, dodeljen mu je stan u zakup u naselju Bežanijska kosa, u Ulici Vespučijeva, površine 93,29 metara kvadratnih. Izjava o sopstvenom učešću od 58 procenata od vrednosti stana direktno mu je omogućila značajno pomeranje na rang-listi i dovela ga u poziciju da mu se dodeli troiposoban stan“. Međutim, Ministarstvo tvrdi i da Lalović nije uplatio potrebnu sumu, te da je rešenje u novembru 2008. Stambena komisija proglasila ništavnim, a da se on saminicijativno uselio u stan, te da je nakon pravosnažno okončanog postupka Treći osnovni sud u Beogradu doneo 2018 odluku da se on iz tog stana iseli.

Lalović i tu priču demantuje navodeći da je rešenje iz 2005. o dodeli satna doneto zakonito, te da je ono bilo na snazi kada se u njega uselio, u februaru 2008.

„To rešenje prošlo je ožalbeni i otužbeni rok i postalo pravnosnažno i dostavljeno mi je uz potvrdu stambenog organa da je postupak dodele stana kod tog organa okončan. Važeći propisi nalažu da tri meseca nakon dodele stana, stan mora biti useljen uz regulisanje obaveze učešća ličnim sredstvima. U konkretnom slučaju umesto tri meseca (januar 2006), useljivost je usledila tek u februaru 2008. godine, zbog čega su u međuvremenu svi uslovi učešća izmenjeni u moju korist“, navodi Lalović i ističe da na dan useljenja Ministarstvo nije priznalo tada važeće uslove već je primenilo retroaktivni datum dodele, iako stan tada nije bio ni završen.

„Jedini stan koji mi je dodeljen u skladu sa zakonom i koji mi po zakonu pripada je stan u Vespučijevoj ulici, za koji ću se boriti do poslednjeg atoma snage, svestan da su istina i pravda na mojoj strani“, naveo je Lalović i dodao da je, kako se „hajka na njega ne završava već punih 14 godina“, sledeća stanica sud u Strazburu, „jer institucije ove države nisu u stanju da zaštite prava mene kao građanina“.

On je podsetio da je 2005. nezakonito penzionisan, te da ni pored šest sudskih presuda nije vraćen u službu. „To me je sprečilo da kao zaposleno lice dobijem stambeni kredit za otplatu učešća. Na dan useljenja, uslovi učešća bitno su promenjeni u moju korist, što mi nikada nije priznato. Nikada mi nije priznat novac uplaćen u vojno-stambeni fond tokom radnog veka za „pribavljanje stana u ličnu svojinu“. Niti sam ikada primljen na razgovor da predložim bilo kakav drugi način otplate, a pisani akt koji sam dostavio sa predlozima rešavanja bez razmatranja je odložen kao prilog u moj stambeni dosije“, navodi na kraju pukovnik Lalović i zaključuje da uprkos ličnom insistiranju i odlascima na prijavnicu Ministarstva odbrane poslednjih nekoliko meseci, nikada nije primljen na bilo kakav dogovor, kao ni njegov advokat.