Mata Hari kao model za čas anatomije

Odgovore na ova pitanja krije Institut za anatomiju Medicinskog fakulteta, u okviru izložbe “Noćna smena u drevnom urgentnom centru” koja će biti prikazana u Noći muzeja 20. maja.

Izložba otkriva uzbudljive priče koje kriju skeleti ali i prave dragocenosti poput jedinstvene kolekcije crteža ljudske anatomije.

Reč je o pravim umetničkim delima budući da su crteži rađeni u kombinovanoj tehnici pastela, akvarela i tuša 1920. godine. Kako je objasnio Milan Milisavljević, profesor ovog fakulteta tokom obilaska koje je organizovano za novinare uoči Noći muzeja, reč je o vrednoj kolekciji medicinskih ilustracija kakva ne postoji na medicinskim fakultetima u Evropi.

“Serija crteža detaljno predstavlja pojedine kosti skeleta čoveka. Zbirka se sastoji od 36 crteža velikog formata i postavka je stalno izložena na zidovima Instituta za anatomiju”, navodi Milisavljević.
Prema njegovim rečima tokom vremena panoi su zbog stalnog uticaja vlage, svetla i prašine dobili žuti ton, što im daje posebnu patinu starina. Ipak neophodni su im konzervatorsko – restauratorski radovi. U Noći muzeja pred posetiocima biće restaurisan upravo takav jedan crtež.

Za kolekciju crteža i anatomskih modela 834.000 evra

Dobro poznavanje anatomije ljudskog tela uvek je bilo presudno za dalji razvoj medicine. I država je znala to da prepozna pa je tako za kolekciju crteža i anatomskih modela u prvoj polovini 20.veka tadašnje ministarstvo finansija platilo 220.000 franaka, u današnjoj protivvrednosti od 834.000 evra.

Danas je situacija poptuno drugačija i država teško da bi izdvojila toliko novca za sličnu kolekciju.
U kolekciji modela anatomskih modela od gipsa, poslednjoj velikoj zbirci nastaloj 1920. godine krije se i jedna zanimljiva priča.

Osoba koja je poslužila kao model je Mata Hari. Prema rečima Milisavljevića njeno telo je nakon streljanja prebačeno u Muzej antaomije u Parizu, a zatim je glava poslužila kao model koji je kao deo kolekcije dospeo na Medicinski fakultet u Beogradu.

Laboratorija za antropologiju

U toku Noći muzeja i Laboratorija za antropologiju Instituta za anatomiju će izložiti i deo svoje paleopatološke kolekcije koja krije kosti stare nekoliko vekova.

„Pokazaćemo neke hirurške intervencije za koje pouzdano znamo da su se radile tokom praistorijskih i istorijskih perioda, a koje su ostavile traga na skeletnim ostacima“, rekla je Đukić tokom obilaska laboratorije sa novinarima.

Posebno je zanimljiva priča o najstarijoj operaciji za koju se zna, operaciji otvaranja lobanje.

„Trepanacija podrazumeva proceduru kojom se na lobanji pravi nepravilan ovalni otvor, vrlo specijalizovanim instrumentima kako bi se uklonila kost i sproveo drugi deo operacije tkiva. To je jedna od najstarijih operacija za koju se zna, primenjuje se od praistorije do danas širom sveta, a na teritoriji Srbije se pojavljuje na praistorijskoj nekropoli Mokrin, na Viminacijumu, na Gamzigradu, Krivoj reci“, navela je Đukić.

Prema njenim rečima ljudi su se na ovaj bolan zahvat odlučivali iz da razloga – da bi rešili problem sa epilepsijom, migrenama ili eventualno neke mentalne bolesti, a postojalo je i ritualno otvaranje lobanje zarad “oslobađanja od zlih duhova”.

U toku Noći muzeja posetioci će imati priliku da vide i medicinski instrumente iz antičkog perioda, pronađene na teritoriji Beograda, koji čuva Muzej grada Beograda.