Mediji diktiraju ukus čitalaca

Naime, liste najčitanijih knjiga iz godine u godinu popunjavaju predvidljivi naslovi, obično diktirani veličinom medijskog prostora koji zauzimaju. Kako kažu u Biblioteci grada, građani dolaze sa novinskim isečcima u potrazi za literaturom.

Književene nagrade, dobra reklama, česta gostovanja na televiziji, ili popularna imena svetskih bestselera, okupirali su liste najčitanijih i najprodavanijih knjiga.

Nekoliko meseci nakon uručenja važnih nagrada, kao što su Nobelova nagrada za književnost ili NIN-ova nagrada, vlada prava pomama za knjigama dobitnika. Tako je trenutno među domaćim autorima najčitanija knjiga „Ono što oduvek želiš„ Gordana Ćirjanić, dobitnice NIN-ove nagrade, dok se Vargos Ljosa našao među najčitanijim inostranim autorima. Za razliku od nagrađivanih pisaca čija slava među najširom publikom traje od šest meseci do godinu dana, ako, pri tome, ne osvoje ponovo neku nagradu, među domaćim autorima postoje oni čija slava ne jenjava godinama. To su svakako srpski klasici, kao što su Andrić, Selimović ili Selenić, ali i popularne spisateljice – Isidora Bjelica, Ljiljana Habjanović-Đurović ili Mirjana Bobić- Mojsilović, čij svaki novi roman istog trenutka postaje jedan od tri najčitanija romana u gradu (trenutno se novi roman Mirjane Bobić-Mojsilović „Gospodin pogrešni“ nalazi na drugom mestu najčitanijih).

Pažnju publike privlače i poznate ličnosti koje su se latile pera. Čest je slučaj da se neki reditelj, glumica ili manekenka napišu roman po svom životu, međutim, u poslednje vreme na listi najčitanijih našle su se i popularne novinarke koje su rešile da se okušaju kao pisci. U oba slučaja, prostor na listi najčitanijih obezbeđuje poznato ime autora, uprkos neiskustvu u novoj profesiji.

Među stanim autorima postoji nekoliko imena za čijim novim izdanjima se u biblioteci prave liste čekanje, to su, na prvom mestu, Paulo Koeljo, Den Braun i Vilijem Pol Jang. Popularnost ne opada ni za pisca knjiga o Avganistanu – Haleda Hoseina, iako su njegove knjige „Lovac na zmajeve“ i „Hiljadu čudesnih sunaca“ u Srbiji izašle još 2006. i 2008. godine. Štaviše, Hosein je u 2010. godini zauzeo drugo mesto na listi najčitanijih Biblioteke grada. Dugotrajna popularnost nekih dela, o kojoj svedoči Hoseinov roman, može se objasniti začaranim krugom koji nastaje kada se neki roman ekranizuje. Do ekranizacije dolazi usled velike popularnosti knjige, čija popularnost ne opada budući da je ekranizovana, jednostavnije rečeno, dosta ljudi čita knjigu jer joj se dopao film. Na sličan način je i trilogija „Milenijum“ došla do svoje gigantske popularnosti u celom svetu. A da Srbija ne kaska za svetom potvrđuje i činjenica da je multimedijalno projekat Stiga Lašona, najčitanija knjiga u 2010. godini.

Među ljubavnim romanima i poneki triler

Kada je reč o žanrovima, publiku najviše privlače ljubavni romani. To se može dovest u vezu sa činjenicom da najveći procenat čitalaca čine žene. Popularna metafizira i trileri nezaobilazni su kad je reč o stranim autorima, ali im domaći pisci ređe pristupaju. Međutim, da i domaći triler može naći svoje mesto među publikom pokazuje roman „Konstantinovo raskršće“ Dejana Stojiljković, koji se trenutno nalazi među pet najčitanijih romana.

Svetski klasici za srednje godine

Kako kažu u Biblioteci grada, klasici svetske literature nisu zaboravljeni. Nakon obeshrabrujućeg prvog susreta sa ovim piscima u srednjoškolskim danima, sa određenom dozom zrelosti, građani se u kasnijem dobu svog života rado vraćaju Dostojevskom, Balzaku, Igou ili Dikensu. Ono što je posebno interesantno, jeste da se, u tom slučaju, ređe radi o delima predviđenim u školskoj lektiri, već je reč o ostatku opusa.