Mnogo putnika – malo vozila: Da li je ulazak samo na prednja vrata u beogradskim autobusima fiks ideja ili realna opcija?

Aleksandar Šapić nije prvi, ali ne bi bilo loše da je poslednji koji će iz nekog razloga (inat, sujeta, šta god) probati da ovu ideju stera do kraja.

Aktuelni gradonačelnik kao da na korak napred (besplatni uždbenici) napravi dva unnazad (rušenje starog Savskog mosta, ulazak samo na prednja vrata).

Građanima još nije objašnjeno ni zašto je bilo bitno da se sa „omraženim“ Kent kartom (ex Bus plus) raskine saradnja koja je koštala oko pet miliona evra godišnje kako bi se formiralo gradsko preduzeće koje će za istu potrebu naplate karata da „pojede“ 7,3 miliona evra – a već im stiže nova glavobolja u vidu najave ulaska samo na jedna vrata.

Nema mesta ni na jednim vratima

Ono što Šapić i njegovi prethodnici ne shvataju – to je da ni na jednim vratima nema mesta da se uđe, a kamoli da se samo na jedna guraju svi.

Autobusi su pretrpani u jutarnjem i popodnevnom špicu, ljudi stoje na stepenicama i naslanjaju se na vrata gurajući one ispred kako bi uspeli da stignu na posao ili se s istog vrate kući. Neretko stoje naslonjeni samo na jednoj nozi, skučenih ramena, pružajući ruku u nadi da će naslepo napipati rukohvat koji ne vide od gužve.

O (pre)dugom čekanju javnog prevoza neću trošiti reči, jer su to odavno ispričane priče. U vreme onih bivših, kada po tvrdnji sadašnjih ništa nije valjalo, autobus na liniji 35 je na primer išao na svakih šest do sedam minuta (minut gore-dole), dok sada u špicu ume da se čeka i po 20 minuta. Pre neki dan sam van špica, u 19 časova, na stanici „Vuka Vrčevića“ čekao 35 minuta (neko ko ne koristi svaki dan ovu liniju pomislio bi da je broj dat po broju minuta koji se čeka). A kad se toliko čeka – naravno da će gužva biti ogromna.

Gužva i kad se ne čeka dugo

Gužva je i kad se ne čeka dugo na prevoz. Ovaj grad je odavno bio zreo za metro i druge vidove prevoza jer mu ni saobraćajni kapacitet ulica više ne dozvoljava ovakvo funkcionisanje javnog prevoza. Čak i da se nabavi dovoljan broj autobusa, moralo bi da se paralelno nabavi i dovoljno vozača iz Bangladeša i drugih sličnih destinacija.

Lično mi je najdraži vozač penzioner koji na liniji 35 menja naočare za blizinu i daljinu kako bi, kada pristane u stanicu, stisnuo dugme za otvaranje i zatvaranje vrata, ali nisam siguran koliko je bezbedno da me vozi.

Da li je iko pitao saobraćajne stručnjake šta će se desiti kada u popodnevnom špicu između 10.000 i 30.000 ljudi treba da na potezu Slavija – Terazije – Zeleni venac uđe u najopterećenije linije? Koliko će vremena trebati da 200 ljudi uđe u jedan autobus na samo jedna vrata?

Znam, znam, reći ćete – pa u ovaj autobus ne može da stane 200 ljudi. Može gospodo. To što se vama očita 50 ili 80 otkucanih Bus plus kartica, a što je verovatno jedina brojka koju ste razmatrali prilikom razmišljanja o ideji ulaska na jedna vrata – to vam je optička varka.

Od ostalih 120 putnika možda bi još 20 ili 30 otkucalo karte, ali ne mogu da od gužve priđu do aparata. Reći ćete – ali aparati su na svakom ulazu, šta je problem validirati kartu?

Jesu aparati na svakom ulazu, ali gužva je tolika da je nemoguće čak i iz džepa, a kamoli iz torbice i novčanika izvaditi karticu i validirati je, a da pri tome ne odgurnete nekoga, naslonite se na nečija ramena ili ruku, ne zgazite nehotice nekoga pomerajući se korak-dva ka aparatu.

Izbiće saobraćajni kolaps i van centra grada

Sad idemo dalje, zaboravite Zeleni venac, Slaviju i centralnu zonu. Hajde da pogledamo stanicu Višnjička banja, na liniji autobusa 35, na kojoj broj vozila kao da godinama nije povećavan iako broj stanovnika naselja vrtoglavo raste (što legalnom što ilegalnom gradnjom).

U pitanju je četvrta stanica od početne, a stajalište je na sred Slanačkog puta (jedinog saobraćajnog izlaza iz naselja), odnosno nema one takozvane niše u kojoj autobus prione da ne smeta automobilima koji se spuštaju ka Višnjičkoj ulici.

Jutros sam na toj stanici izbrojao 30 (slovima: TRIDESET) ljudi. Bude ponekad manje, ako se autobus ne čeka predugo. Potpuno laičkom metodom izračunao sam da bi recimo svakom čoveku trebalo oko pet sekundi da uđe na prednja vrata (na ovoj liniji nema zglobnih vozila, uvek su oni kraći).

U tih pet sekundi sam uračunao da putnik izvadi Bus plus karticu na stepeništu kod vrata, validira je i prođe što dublje ka zadnjem delu kako bi omogućio ostalima da uđu (što često nije slučaj jer ljudi naprosto vole da zauzmu prvu slobodnu poziciju i ne mrdaju bez preke potrebe).

Realno bi za radnju validiranja trebalo 10 sekundi – dok se izvadi karta, prisloni na aparat (kome često treba više od pet sekundi da je prihvati), vrati u džep… Ali, računam da mnogi imaju mesečnu kartu – pa da kažem da je pet sekundi srednja vrednost zadržavanja po putniku.

Dakle, da bi se svi ti ljudi smestili u autobus koji stoji na sred ulice, iza koga čekaju automobili koji idu ka Višnjičkoj (čekaju i oni blokirani u sporednim ulicama), potrebno je oko 150 sekundi, ili 2,5 minuta (slovima: DVA I PO MINUTA). Znate li koliko je dugačak period u saobraćaju dva i po minuta? Koliko semafora znate da na glavnim pravcima drže crveno duže od dva minuta?

Znate li šta je realno da se dogodi posle 10, 20, 30, 40, 50 sekundi čekanja. Nervozni vozači će krenuti da trube, ali buka nije najveći problem. Naći će se, a uvek se nađe, neki dripac koji će preko pune linije uzeti da obiđe kolonu i autobus.

Takav se nađe i sa kraćim čekanjem iza autobusa kada nema kolone, samo će sada to biti vešestruko opasnije i po pešake koji će na pešačkom prelazu da krenu samouvereno ka drugoj strani misleći da kolona stoji.

Ko voli da putuje od posla do kuće duže od sat?

A šta li je tek sa linijama poput 704 i sličnim za koje se građani šale da idu kao antibiotik – po jedan na svakih četiri do šest sati. Zamislite samo kakve će uvrede trpeti taj vozač ako otvori samo prednja dok se ljudi tiskaju ne bi li se svi natrpali u autobus koji je tesan za sve.

Koliko sam se samo lično puta iznervirao kada ne uđem u pretrpani autobus na liniji 25 kod Vukovog spomenika. Ljudi se guraju da ne bi čekali sledeći autobus (za koji takođe nemaju garanciju da će ući u njega) i kada su im sva vrata dostupna.

A zamislite samo šta će biti ako treba da se guraju oko jedne tačke na trotoaru za ulazak na samo jedna vrata. To će biti situacije na ivici tuče u popodnevnom špicu. Ko voli da putuje od posla do kuće duže od sat vremena?

Ovo što ovde piše znaju svi koji koriste javni prevoz. Znaju i saobraćajni inženjeri, saobraćajni sekretari u gradskim opštinama i drugi saobraćajni činovnici. Saznao je od njih i Dragan Đilas kada je prilikom implementiranja Bus plus sistema pokušao kao gradonačelnik istu.

Neko je smislio da prekopira „recept“ iz Novog Sada, ali stvar koja funkcioniše u gradu sa 200-300 hiljada stanovnika ne može se preslikati na sredinu sa preko dva miliona ljudi.

Pokušao je isto i Goran Vesić prilikom „otključavanja“ posle „pobede“ nad koronom (mada njegova ideja nije bila samo bolja naplata karata nego i kontrola zaštitnih maski kod putnika).

Ali nikome od njih nije pošlo za rukom da to uradi. Svi eksperimenti su propali prvih dana implementacije. Dovoljno je bilo da im stručnjaci objasne koliko bi trajao ulazak u autobuse kada iz Batajnice ujutro na posao krene 30.000 ljudi.

Odustaće i doktor Šapić od ove ideje. Možda ne odmah, ali vremenom će morati. Neće biti izvodljivo. Napraviće haos u saobraćaju, izazvaće bes kod putnika… A putnici su glasači. To najbolje zna onaj ko ga je postavio za gradonačelnika i koji sigurno neće s odobravanjem gledati na bes Beograda koji je po broju glasova već izgubio prošle godine (o umetnosti opozicije da raspe višak glasova nekom drugom prilikom). Ako inat pobedi, možda izbori u Beogradu budu brže nego što mislimo

Autor je urednik u Danasu

@danas.rs Ugovor sa Kentkartom je raskinut, a najavljeno je i da će gradski prevoz u Beogradu ubuduće izgledati malo drugačije, uz pojačanu kontrolu. 🚌🚏🚎 Šta vi mislite, hoće li Beograđani konačno početi u većem broju da kupuju karte? 🪪 #foryoupage #foryou #fyp #danas #vesti #beograd #srbija #gradskiprevoz #gsp #prevozbeograd ♬ News, news, seriousness, tension(1077866) – Lyrebirds music