Dok restorani i kafići šire svoje letnje bašte na javnom prostoru u potrazi za dodatnom zaradom, a gradska uprava zarađuju na naknadama koje od njih naplaćuje, građani ostaju bez sve većih delova trotoara, zelenih površina, pa i parking mesta kojih je u centru grada ionako malo.
Sa prvim zracima sunca, širom grada počele su da se otvaraju bašte ugostiteljskih objekata, čiji su vlasnici tokom zime prikupljali obimnu dokumentaciju kako bi dobili dozvolu za zakup javne površine.
Za svaki metar kvadratni koji zauzmu svojim stolovima i suncobranima, ugostitelji su morali da ispune uslove – da bašta zauzima samo površinu ispred ugostiteljskog objekta, u slučaju da je duža i šira mora se tražiti saglasnost komšija, da ne bude postavljena u nišama za parkiranje ili stanici prevoza, ispred kioska, ili na početnom delu Knez Mihailove ulice. Ukoliko se radi o bašti na prostoru zaštićene kulturno-istorijske celine, potrebne su dodatne dozvole Zavoda za zaštitu spomenika. Novi dodatni uslovi koje u spoljašnjem prostoru ugostitelji moraju da ispune su i to da svi suncobrani, senila, nadstrešnice i ostala oprema moraju biti usklađeni u bojama – dozvoljene su samo nijanse bele, crne i bež boje, bez ikakvih reklama. Ako je bašta u blizini saobraćajnice, mora biti odvojena ogradom visine do jedan metar.
Neka od ograničenja koja navodi Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove su i da se „deo bašte ispred susedne zgrade, ne može postavljati na delu trotoara uređenom za parkiranje (niša za parkiranje). Bašte se mogu postavljati na javnim zelenim površinama (park, park-šuma i sl.) i javnim površinama bloka. Bašta se ne može postaviti ispred dela zgrade u kojem se nalazi prostor za stanovanje, osim u slučaju kada je njena površina manja od tri metra, onda se ona može proširiti i na okolnu površinu do šest metara i pod uslovom da se pribavi saglasnost vlasnika“. Iz ovog sekretarijata dodaju i da je zabranjeno zauzimanje kolovoza, dela kolovoza obeleženog za parkiranje, parking površine izvan ulice, zone raskrsnice ili u prostora u širini pešačkog prelaza, ulaza u garaže, zgrade, dvorišta.
U pravilima koje javne površine se mogu zauzeti jasno je navedeno da nije dozvoljeno postavljanje bašti na nišama za parkiranje, pa ipak, i u samom centru grada sve je više objekata koji upravo ta ionako ograničena i retka parking mesta zauzimaju.
Iako i Beograđani, evidentno, vole da sede u kafićima i restoranima, jer su mahom sva mesta popunjena, građani koji žive blizu ovih objekata nisu najzadovoljniji njihovim „širenjem“ na ulice, jer im to ostavlja znatno manje prostora za prolaz, šetnju i parkiranje. NJima ne ostaje mnogo mogućnosti da se žale ili utiču na to kako će se javni prostor koristiti jer se saglasnost za širenje ugostiteljskih objekata traži samo u slučaju da se oni postavljaju ispred tuđe zgrade.
Tako se pojedini žitelji Krunske ulice na Vračaru žale da je sve manje mesta za automobile, a i pešake, dok o vožnji bicikla mogu samo da sanjaju, jer mesta na pločniku nema. Još je veća gužva u NJegoševoj, gde se kafići nižu jedan za drugim i koriste svaki raspoloživi metar kvadratni da postave makar i jedan ili dva stola ispred svog objekta kako bi prizvali više gostiju.
Najspornija je ipak Knez Mihailova ulica, gde je Grad prošle godine pokušavao da disciplinuje ugostitelje i suzi prostor za njihovu delatnost. Oni su se s druge strane žalili da nisu dobijali dozvole na vreme pa nisu bili sigurni da li mogu da rade i kako, kao i koliko treba da plate zakup.
Takse za zakup javnog prostora, ugostitelji plaćaju po svakom započetom metru kvadratnom površine koju su zauzeli i to na dnevnom nivou. Cenovnik je formiran spram zone u kojoj se objekat nalazi, odnosno nisu iste cene za centar i obodna gradska naselja a razlikuje se tarifa i za otvorene i zatvorene bašte. Po aktuelnom cenovniku, za otvorenu baštu od 10 metara kvadratnih u zoni ekstra poslovanja, koja je i najskuplja, ugostitelji će na mesečnom nivou platiti gradu oko 10.000 dinara, odnosno tokom sezone od aprila do oktobra oko 70.000 dinara, dok je za zatvorenu baštu taj iznos duplo veći. Sav prihod ide direktno u budžet Grada.
Posebna pravila za Adu Ciganliju i Kalemegdan
Postavljanje bašta na površinama poverenim na upravljanje JP „Beogradska tvrđava“ i JKP „Ada Ciganlija“ vrši se u skladu sa aktima tih preduzeća, a u skladu sa zakonom i propisima kojima je regulisano upravljanje, korišćenje i održavanje tih površina, objasnili su nam iz gradske uprave. Upravo na ovim lokacijama najviše ima ugostiteljskih objekata, a sav prihod od njihovih bašti uzimaju pomenuta javna preduzeća.
Dnevne takse za „bašte“
U bašti ugostiteljskog objekta otvorenog tipa taksa se utvrđuje dnevno:
I zona – ekstra zona poslovanja 30,70 – I zona osim ekstra zone poslovanja 24,70 – II zona 19,60 – III zona 15,30 – IV zona 12,20 – V zona 9,10 – VI zona 6,10 – VII zona 4,90 – VIII zona 4,20 – zona specifičnih namena 4,20
U bašti ugostiteljskog objekta zatvorenog tipa taksa se utvrđuje dnevno:
– I zona – ekstra zona poslovanja 61,60 – I zona osim ekstra zone poslovanja 49,30 – II zona 39,40 – III zona 30,70 – IV zona 24,60 – V zona 18,40 – VI zona 12,20 – VII zona 9,80 – VIII zona 8,50 – zona specifičnih namena 8,50
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.