Foto: Parking servisU gradu sa oko zvanično 1,7 miliona stanovnika, kakav je Beograd, pronaći parking mesto ravno je izazovu. O tome govori podatak da je na ulicama prestonice automobila sa BG oznakom 696.000, dok je zoniranih parking mesta za više od 20 puta manje.
Prema podacima koje je Ministarstvo unutrašnjih poslova dostavilo portalu Danasa, u toku prošle godine u Beogradu registrovano je skoro 696.000 vozila, što je za skoro 150.000 više u odnosu na 2017. godinu. Naime, podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je samo godinu dana ranije bilo pre dve godine 553.079 registrovanih putničkih automobila.
Tačan broj svih parking mesta u Beogradu nije poznat, ali ona zonirana za jedan milionski grad nisu na zavidnom nivou.
Prema podacima JKP “Parking servisa”, u Beogradu postoji oko 25.000 parking mesta u zoniranom području, dok se oko 9.000 nalazi u garažama i na parkiralištima kojima upravlja ovo preduzeće.
To znači da na jedno zonirano parking mesto u Beogradu ide 23 automobila.
Profesor Saobraćajnog fakulteta, na Katedri za bezbednost saobraćaja, Krsto Lipovac za Danas.rs ističe da je pored manjka, problem parking prostora u Beogradu i nepropisno obeležavanje.
“Grad je učinio dosta na obeležavanju parking mesta, ali to obeležavanje je često odrađeno nekritički i suprotno propisima. Ukoliko vi kao vozač stanete negde i ne ostavite 1,6 metara za pešake vi ste u prekršaju, a Grad je dao sebi za pravo da na hiljade parking mesta obeleži i ne ostavi prostora da može proći jedna osoba sa kolicima”, kaže Lipovac.
Prema njegovim rečima, tako nepropisno obeležena parking mesta zagađuju život.
“Vidite parkirano vozilo i ne možete da se provučete između njega i zida, a kad vidite tako parkirano vozilo na obeleženom parking mestu i shvatite da je Grad kumovao tome, onda to daje posebnu težinu i naravno da se niko ne oseća se lagodno”, dodaje naš sagovornik.
Imajući u vidu porast registrovanih automobila u prestonici Lipovac ističe da je Beogradu potrebna dugoročna strategija za rešavanje problema manjka mesta za parkiranje. Smatra i da je važno izgraditi i poštovati kulturu življenja u velikom gradu.
“Mislim da se dobrim javnim prevozom itekako unapređuje život, unapređuje se saobraćaj dinamički i smanjuju problemi parkiranja. Kad kažem javni prevoz tu mislim i na masovni gradski prevoz, ali i na taksi vozila”, naglašava Lipovac.
Smatra da, ukoliko bi Beograđani imali više sklonosti da koriste javni prevoz, uključujući i taksi, to bi dobrim delom rešilo kako problem parkiranja tako i kapacitet saobraćajnica.
“Jedan odgroman procenat putnika koji dolazi vozilom u centar grada ili prolazi kroz centar grada može to obaviti sa taksi prevozom, ali i dalje postoji ta navika da imamo svoje vozilo. Naravno to nije isto, ali ako bismo se suzdržali od te vrste dodatne slobode mislim da bismo dobrim delom, mogli doprineti rešavanju problema parkiranja”, naglašava on.
Objekti atrakcije kao što su kafane i trgovine su, prema mišljenju našeg sagovornika, veliki problem.
“Objekti atrakcije i vlasnici biznisa u Beogradu još ne prepoznaju svoj interes da imaju dobar i sklonjen parking, da se tom parkingu može bezbedno prići”, navodi Lipovac i dodaje da mnoga istraživanja pokazuju da ko god je u svom biznisu razmišljao i o parkingu danas ima bolji promet.
Pohvalan primer, kada je parking prostor u pitanju, jesu šoping centri kojih je u Beogradu, iz godine u godinu, sve više.
“Ono što meni najviše smeta jesu državne institucije, gradske institucije koje nemaju nijedno jedino parking mesto ispred zgrade. Možda je to prioritet broj jedan kome treba pristupiti. Kad pričate o policijskoj stanici, o zgradi opštine, o zgradi nekih javnih uprava, ministarstvima,one su po pravili koncetrisana tamo gde ne možete naći mesta za parkiranje. Jedan od problema su zaposleni u tim institucijama koji često čak i daju loš primer, sa pogrešnim i nepravilnim parkiranjem, parkiranjem na zelenim površinama i tako dalje”, ističe Lipovac.
Veruje da je novo zoniranje grada rezultat ozbiljnih istraživanja.
“Cena parking mesta je u Beogradu jako niska, jer ako platite u drugoj ili trećoj zoni 48 dinara, onda je to smešno, ukoliko već imate problem parkiranja”, dodaje on.
Cena parkinga je itekako instrument da se neki ljudi destimulišu da dolaze autom kada nisu prinuđeni, a kad moraju oni su spremni da plate i više, smatra on i ističe da to može biti način da se naprave ozbiljni fondovi za izgradnju novih garaža i parking mesta.
ANKETA: A šta kažu građani?
- Autorka video ankete: Ljiljana Bukvić
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
