Na udaru zbog kritike režima

Naime, u poslednjem otvorenom pismu predsedniku Aleksandru Vučiću, objavljenom krajem januara, Brković otvara pitanje statusa Vile „Mir“, bivšeg Spomen-muzeja u blizini „Muzeja 25. Maj“ na Dedinju, koji je odavno zatvoren za javnost i opasan visokim zidom, a danas služi samo za prijem odabranih gostiju iz sveta. Brković pita šta je sa desetinama hiljada umetničkih dela „koja su ostala u mraku i ni do danas nisu istražena, stručno identifikovana, obrađena ni publikovana“.

On podseća da je devedesetih godina Slobodan Milošević zauzeo dedinjski kompleks, u kome su tri muzeja sa neprocenjivim umetničkim i istorijskim blagom, kao i zgrada biblioteke u kojoj se nalazio rukopis Gorskog vijenca. „Sve je preko noći zatvoreno, blokirano, stručnjaci otpušteni. Tako je najmoderniji muzej sa trezorom i neprocenjivim eksponatima od preantike i antike devastiran“, napisao je Brković i dodao da o tome šta se u to vreme dešavalo govori i izložba fotografija 500 izgubljenih dela koja je postavljena nakon 5. Oktobra 2000.

„Podsećam, kada se to dešavalo, Vi ste bili ministar informisanja, a da podsetim ko je zaboravio, ministarka za ekonomsku i vlasničku transformaciju Jorgovanka Tabaković, potpredsednici Vlade Šešelj i Nikolić, a među ministrima bila je i vaša Maja Gojković“, napisao je Brković obraćajući se Aleksandru Vučiću.

I upravo to podsećanje na političke korene aktuelnog predsednika isprovociralo je, pretpostavlja se, njegove pristalice da počnu učestalo da prete Brkoviću. Kasne telefonske pozive i anonimna upozorenja „da prestane da pominje Vučića“ i „da prekine da se bavi onim čime se bavi“ Brković je prijavio i policiji, a jedina pomoć koju je dobio je savet da promeni broj telefona. Kako kaže, obijena je i njegova biblioteka u bratovljevoj kući, i uništen najveći deo poslednjeg izdanja „Fašizofrenije“, u kojoj sumira svoja dosadašnja istraživanja, a nakon njenog objavljivanja, doživljavao je verbalne i fizičke napade na Sajmu knjiga.

• Ja sam pre svega stručnjak koji to radi i voli, i ne mogu da ćutim na krađe umetničkih stvari pred očima javnosti. Savest mi ne dozvoljava da ćutim. Ne postavljaju se kapitalna pitanja, koliko čega je bilo u Vili „Mir“ i koliko je i gde eksponata nestalo. Tu biblioteku, iz koje je rukopis Gorskog vijenca otišao na Cetinje, niko nikad ne pominje – kaže Brković i dodaje da bi odgovorne u aktuelnoj vlasti trebalo tužiti najpre domaćim a zatim i međunarodnim sudovima.

Brković je tada, u autorskom tekstu pod naslovom „Vučiću, vratite nam muzej“ napisao: „Sada se Vi u toj vili sa svojim gostima šepurite, šetate, uživate, odvojeni visokim zidom od eventualnog nekrofilnog zadaha obližnjeg mauzoleja. Nije Vas briga gde je monumentalni antički mozaik s kompozicijom lova, gde je sfinga iz Egipta, bronzani šlem iz 7. veka pre n. e. – pokloni kraljeva i vladara Grčke, Egipta, Nepala, Rusije… Bivši muzej je otet, zazidan, a misterija nestalih eksponata nerazrešena. Podsećamo da je na Dedinju, gde je nekada bila strogo zabranjena gradnja privatnih objekata, to odjednom dozvoljeno privilegovanim biznismenima i političarima. Tu je među prvima sagrađena vila Arkana Ražnatovića, koja u stilu, eklektici svakog od sedam-osam spratova kopira megalomanska fašistička zdanja Musolinijeve ere“.

Fašizofrenija

„Samo što smo urnu s Teslinim prahom spasli od preseljenja u Svetosavski hram na Vračaru, po svom spoljašnjem izgledu – najveće javno kupatilo na Balkanu, sad treba da spasavamo i Teslino ime od ukopavanja unutar granica jedne države. Taj zadah večitog vraćanja istog vampirizma, Živko Brković, vrsni istoričar umetnosti, tačno naziva fašizošrenijom“, objasnio je Brkovićevu kovanicu kolumnista Danasa Zlatko Paković.

I tada postavljao pitanja

„Brković je, u vreme ono, javno protestovao protiv poklanjanja umetničkih dela i arheoloških eksponata Titu od strane mesnih muzeja, a u vreme Miloševića, objavio je pismo Mirjani Marković, kada se sa mužem i decom uselila u muzejski kompleks sa 200.000 eksponata, od kojih se danas mnogima ne zna trag“, napisao je Zlatko Paković.