Najstarija kuća u Zemunu

Ova kuća sagrađena je od drveta i opeke i smatra se da potiče iz 17. veka, dok je godina gradnje ostala nepoznata.

Postoji pretpostavka da se ova zgrada pominje prvi put u zabeleškama francuskog putnika Kiklea, koji je prošao kroz Zemun 1658. On je tada zapisao  da se u varoši nalaze tri hana, a smatra se da je najveći od njih upravo zdanje koje je kasnije poznato kao kafana Beli medved. Isti ovaj objekat predstavio je i Nemac Henrik Otendorf na svom planu Zemuna 1663. godine.

Prvi pouzdaniji podatak o ovoj građevini potiče iz 1717. kada je u ovoj kući odseo austrougarski car Evgenije Savojski, nakon što je osvojio Zemun. Na najstarijem planu ovog dela grada iz 1740. ucrtano je 550 objekata i 13 ulica u kojima se oni nalaze. Zdanje u kojem se kasnije nalazila kafana Beli medved obeležena je na ovom planu pod nazivom Zartaken i predstavlja jedini objekat od svih 550 koji je do danas ostao sačuvan. Termin „zartaken“ je u to doba verovatno označavao kordonski čardak.

U toku 18. veka prizemlje kuće preuređeno je u kafanu, dok je sprat dobio stambenu namenu. Kafana je dobila naziv „Kod medveda“ zbog limenog „cimera“, odnosno oznake ili grba, sa predstavom medveda uspravljenog na zadnje noge. Međutim, vlasnik kafane je vremenom menjao boje ovog cimera, tako da je medved bio crn, siv, zatim i beo, pa je i sam naziv kafane na kraju promenjen u „Beli medved“.

Na ovom mestu su se većinom okupljale zanatlije, pa su Zemunci kojima je bio potreban određeni majstor dolazili ovde u potragu. Najpopularniji vlasnik ove kafane pre Prvog svetskog rata bio je Toša Marić zvani Gačula, dok je u periodu od 1927. do 1948. to bio Marko Todorović ili Marko Medved. Kafana je 1948. nacionalizovana i preuzelo ju je zemunsko ugostiteljsko preduzeće „Central“, dok je dotadašnjem vlasniku ostavljen stan na spratu. Ova ugostiteljska radnja je, prema rečima starijih Zemunaca, bila jedno od omiljenih mesta za okupljanje sve do početka šezdesetih godina prošlog veka kada je i konačno zatvorena.

U podzemlju Belog medveda nalazi se jedan od laguma, odnosno podzemni hodnik dug više od 20 metara. Vlasnici kafane koja se ovde nalazila su ovaj hodnik koristili kao vinski podrum. Smatra se da se na dno podruma, u vreme kada nisu postojali frižideri, polagao led koji se zimi sekao testerama sa Dunava. Led je bio prekrivan slamom kako bi se očuvala niska temperatura, dok se u prostoriju moglo ulaziti samo jednom dnevno. Ovakva mesta za hlađenje nazivana su „ledenicama“.

Zdanje „Beli medved“ nalazi se danas pod zaštitom grada i predstavlja jedan od spomenika kulture opštine Zemun.