U Kliničko-bolničkom centru Bežanijska kosa juče su obeležena tri datuma „za pamćenje“ – pola veka od prvog presađivanja koštane srži, deset godina postojanja Dnevne bolnice za hemoterapiju i godinu dana od otvaranja Onkološkog odeljenja.
Dr Vladimir Kovčin, načelnik onkologije, istakao je da je čuveni francuski lekar i humanista, akademik ŽoržMate, po kome Onkološki centar u KBC Bežanijska kosa nosi ime, pre pola veka obavio transplantaciju koštane srži na pacijentima iz Srbije, ozračenim u Institutu Vinča. Ugledni hirurg, koji je sada u lošem zdravstvenom stanju, od 1997. do 1999. svakog meseca je držao besplatne konsultacije za pacijente u ovom KBC, a u bolnici u Parizu godinama je lečio veliki broj najtežih onkoloških bolesnika iz naše zemlje.
Pacijent Radojko Maksićbio je akter događaja od pre pet decenija.
– Sve se dogodilo 15. oktobra 1958, kada je nuklearni reaktor u Vinči izašao iz normale i došlo do ozračivanja više istraživača, učesnika u eksperimentu. Država nas je odmah uputila u Pariz. Posle 24 sata bili smo u bolnici Kiri, a 11. novembra profesor Mate mi je presadio koštanu srž, što se do tada radilo samo eksperimentalno – seća je Radojko Maksić.
Zahvaljujući tom zahvatu, vraćen je u život. Dve godine proveo je na specijalizaciji u Parizu, potom 40 godina radio u državnoj službi i nuklearnoj fizici, a danas je član Komisije za nuklearnu sigurnost Ministarstva za nauku. Transplantacija je urađena i kod još petorice njegovih kolega, ali jedan od njih, Života Granić, nije preživeo.
Zanimljivo je da su davaoci koštane srži bili Francuzi, a Maksićističe da je sa porodicom svog davaoca Marsela Pabiona i danas u bliskom kontaktu. Koliki je podvig pre pola veka predstavljao ovakav zahvat, najbolje ilustruje podatak da se u to vreme nije znalo za tipizaciju tkiva, većsamo za krvnu grupu, tako da je rizik bio veliki.
Onkološko odeljenje u KBC Bežanijska kosa, koje nosi ime čuvenog francuskog hirurga Žorža Matea, danas jedno od najmodernije opremljenih u Srbiji. Tokom prve godine rada ovde je obavljeno više od 8.000 pregleda, 4.900 hemoterapija i 2.500 konzilijarnih pregleda. Prema rečima dr Kovčina, u pitanju su ogromne brojke koje se uvećavaju iz godine u godinu.
– Dnevna bolnica za hemoterapiju osnovana je pre deset godina, u starim prostorijama. S obzirom na to da je broj onkoloških pacijenata sve veći, trebalo bi otvoriti još nekoliko dnevnih bolnica u glavnom gradu, čime bi se ubrzalo lečenje. Sada se na početak hemoterapije čeka duže od mesec dana. Problem je i nedostatak kadra, a izgleda da je malo lekara zainteresovano da se bavi ovim teškim poslom. Imamo samo četiri onkologa, tako da dnevna bolnica radi u jednoj smeni – kaže dr Kovčin.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
