Ne davimo Beograd i udruženja: Da Vlada zaštiti kulturno istorijsko nasleđe od investitora

Na tribini je ukazano na niz primera rušenja predratnih vila na beogradskoj opštini Vračar, kojima je, kao kulturnim dobrima istekao status zaštite, te upozoreno da Vlada Srbije ne donosi zaključke koji bi im ponovo omogućili taj status.

Poslanik Ne davimo Beograd koji prerasta u stranku Zeleno – levi front Radomir Lazović je ocenio da je u toj oblasti „stanje zaista alarmantno“, te da se, pod motom razvoja grada, a u cilju profita, betonira „svaki centimetar“ prostora.

„Nismo protiv razvoja grada i zarade ali smatramo da grad ne sme samo tome da služi“, rekao je Lazović, te ukazao na dešavanja na Vračaru kao i na iste namere vlasti u praznim međublokovskim prostorima na Novom Beogradu.

Upozorio je da se sve to dešava mimo građana, te naglasio neophodnost očuvanja kulturno istorijske baštine i nasleđa iz perioda antifašističke borbe.

Kazao je da se sve to dešava jer Vlada Srbije ne donosi zaključke kojim bi proglasili zaštićenim određene kulturno istorijske celine, te da se time ostavlja „pravna rupa“ i prebacuje odgovornost na opštine .

„Tražimo da Vlada to počne da radi i da se jednom kaže dosta je bilo….jer vidimo nameru da se vlast time ne bavi“, kazao je on.

Generalna sekretarka organizacije Europa Nostra Sneška Quaedvlieg Mihailović je ocenila da je u toj oblasti problem „sistemske prirode“, te podsetila na zajedničku borbu te organizaciije, pokreta Ne davimo Beograd i građana u odbrani Kalemgdana od izgradnje gondole.

Prema njenim rečima, dok su se oni borili i sprečili izgradnju te gondole, iza leđa im  je nikao „K destrikt“, odnosno stambeno poslovni kompleks.

„Ponašamo se kao vatrogasci kada nam neko javi za problem …a problem je sistemski“, rekla je ona, te podsetila da je Srbija potpisala brojne međunarodne konvencije i deklaraciji u vezi sa očuvanjem kulturno istorijskog nasleđa.

Pozvala je Srbiju da ih poštuje, te ukazala da je kulturno istorijsko nasleđe Beograda istovremeno i evoropsko kulturno nasleđe.

Gradska odborncia Ne davimo Beograda Dobrila Joksimović je upozorila na „spregu vlasti i investitora bliskih vlasti“, te ocenila da oni nanose neprocenjivu štetu kulturno istorijskom nasleđu.

Prema njenim reči, šteta se nanosi i selektivnom primenom zakona u oblasti zaštite kulturnog nasleđa i lošim radom organa uprave.

Predsednik Društva za očuvanje Neimara Marko Stanković je predstavio, po podacima tog udruženje, „način rada“ vlasti koji je doveo da na Neimaru umesto predratnih vila niknu stambeno poslovni objekti.

Prema njegovim rečima, kada objektu istekne status zaštićenog kulturnog dobra, Vlada Srbije razmatra ali ne donosi novi zaključak o produženju tog statusa.

Time se, po rečima Stankovića, sve prebacuje na gradsku ili opštinsku upravu koja investitoru izdaje lokacijske uslove, odnosno čime omogućava rušenje objekta.

Pri tome, kako je ukazao, Zavod za zaštitu spomenika kulture, na zahtev za mišljenjem o određenom objektu se izjasni da se protivi rušenju ali da njihovo mišljenje nije obavezujuće jer nisu nadležni.

On je od Vlade Srbije zatražio da udmah usvoji odluku o proglašenju Neimara za zaštićenu kulturno istoriijsku celinu, od Grada Beograda da ne izdaje nikave dozvole a od opštine Vračar nikakve lokacijske uslove investitorima, dok Vlada ne usvoji tu odluku.

Zatražio je i od Zavoda za zaštitu kulture da prekine sa praksom izdavanja mišljenja po pricipu „mi smo protiv, ali naše mišljenje nije obavezujuće“.