Ne davimo Beograd podneo primedbe na dva plana i traži zaštitu radnika koji rade na otvorenom

Lokacija planiranog industrijskog parka u potpunosti je suprotna principima održivog razvoja.

Uticaće na još veće gužve na uskim saobraćajnim grlima, doprineće velikom zagađenju, a ugroziće i zaštićenu zonu forlanda, koja je prema planu neprihvatljivo smanjena tako da zaobilazi divlju gradnju, smatraju u ovom Pokretu.

Teritorijalna grupa pokreta Ne davimo Beograd sa leve obale na Paliluli podnela je primedbe tokom javnih uvida u Prostorni plan područija posebne namene srpsko-kineskog industrijskog parka, a povezano sa tim i na predlog akta o proglašenju zaštićenog područija forlanda na levoj obali Dunava.

Ova dva javna uvida koja su objavljena u isto vreme povezana su prostorno, jer se područija obuhvata praktično oslanjaju jedno na drugo, ali im je namena potpuno suprotna i praktično nespojiva.

Obzirom da forland kao plavno područje obuhvata dobar deo leve obale na opštini Palilula, članovi inicijative su podržali proglašenje područja prirodnog dobra, ali su se nedvosmisleno usprotivili izgradnji industrijskog parka na predloženoj lokaciji.

Lokacija za industrijski park je loša i u saobraćajnom i u infrastrukturnom smislu i potpuno je suprotna principima održivog razvoja, jer se umesto braufild investijcija forsira zauzimanje potpuno nove neopremljene lokacije namenjene poljoprivredi, koja je povezana sa gradom uskim grlom kod Pupinovog mosta gde se već stvaraju gužve, a da pritom ne postoji visokokapacitetni šinski sistem koji bi efikasno i udobno prevozio zaposlene na tu lokaciju.

Ovo bi levoj obali, žiteljima Borče, Ovče i Padinske skele, donelo samo nove gužve, a ugrozilo bi i status Beljarice i forlanda kao zaštićenog dobra, jer kineske investicije u Srbiji ne mogu baš da se pohvale dobrim uticajem na životnu sredinu, ocenjuju u Ne davimo Beograd .

Što se tiče studije i akta o proglašenju leve obale Dunava za zaštićeno područije, njen obuhvat je smanjen na područija koja nisu zahvaćena divljom gradnjom, tako da je čitava obala preko puta Gardoša, Velikog ratnog ostrva i Dorćola isključena iz obuhvata studije.

U obuhvat nije ušla ni bara Reva, ni deo forlanda od Pančevačkog mosta ka Pančevu.

Pokret Ne davimo Beograd smatra da zaštićeno područije treba urediti po ugledu na nacionalni park pored Beča, koji je poptuno prepušten delovanju reke i prirode, a povezan je biciklističkim i pešačkim rutama sa gradom.

Zaštiti radnike koji rade na otvorenom na visokim temperaturama

Pokret Ne davimo Beograd pozvao je danas Vladu Srbije da zaštiti zaposlene koji rade na otvorenom na visokim temperaturama, a poslodavce da se pridržavaju Smernica za bezbedan i zdrav rad na otvorenom pri visokim temperaturama, koje je Vlada usvojila 2007. godine.

Očigledno da u Ministarstvu rada sedi neko ko zna za smernice Vlade iz 2007. godine, pa su krajem juna pozivali poslodavce da ih se pridržavaju, ali ostalo se na tome, nema pretnji poslodavcima da će biti kažnjeni ukoliko ugrožavaju život zaposlenih, ni poziva zaposlenima da se ohrabre i prijave nesavesne poslodavce, navodi se u saopštenju.

Pokret Ne davimo Beograd podržava pozive sindikata da se poštuju preporuke Vlade.

Pokret zahteva da nadležni ozbiljnije pristupe ovom pitanju, jer će ovako visoke temperature biti sve češće, a zdravlje radnika dodatno ugroženo.

Koordinator društveno-ekonomske grupe Ne davimo Beograd Aleksa Petković rekao je da im se javljaju radnici koji rade na građevini i kažu da je rad na otvorenom “kao u rerni”.