Ne idemo uporedo sa svetskim brendovima

Glavni grad Srbije u smeštajne kapacitete ubraja svega 44 hotela, a samo jedan sa pet zvezdica (Hajat) čime u regionu parira jedino Tirani. Primera radu, susedna Budimpešta svojim gostima nudi čak 245 hotela, od kojih mnogi pripadaju velikim svetskim hotelskim porodicama.

Nije nikakva novost da razvoj turizma u velikoj meri zavisi od kapaciteta ali i kvaliteta smeštaja, te bi prisustvo nekog od priznatih hotelskih brendova znatno podigao rejting Beograda kao turističke destinacije.

– Turistička ponuda Beograda bazirana je na kapacitetima kojima raspolaže i ne prevazilazi je. Naše kampanje primerene su realnim mogućnostima Beograda kada je turizam u pitanju. Međutim, problem postoji pri organizovanju velikih kongresa kada treba obezbediti smeštaj sa pet zvezdica za čak 5.000 gostiju, što je za oko dve hiljade više od trenutne ponude – kaže za Danas Jasna Dimitrijević, direktor Turističke organizacije Beograda.

Sličnog mišljenja je i Branko Krivokapić, direktor Horesa, poslovnog udruženja hotelsko-ugostiteljske privrede. On ipak smatra da je smeštajni kapacitet Beograda nerealan naspram potražnje koja praktično svakodnevno raste.

– Kod nas postoje samo dva hotela koji su svetski brend: Hajat i Holidej In. Razlog leži u činjenici da veliki hotelski lanci nisu prepoznali Beograd kao mesto vredno ulaganja, a uzgred budi rečeno, upućene su i mnoge primedbe na mogućnosti poslovanja u ovoj oblasti. S druge strane, naši hotelijeri nemaju najjasniju predstavu o prednostima takvih franšiza. Oni ne vide tu vrstu ulaganja kao plaćanje ulaznice za jedan veliki i razrađen sistem, već kao na bespotreban rizik. Zato se brendovi i naši hotelijeri ne prepoznaju u biznisu – smatra Krivokapić.

On dodaje da bi uvođenje menadžmenta i standardizacija ponude, po ugledu na „velike igrače“ hotelijerske delatnosti, na duže staze, domaće ugostitelje učinila dobitnicima, stekli bi poverenje gostiju, cena usluga bila bi u skladu s time i, naravno, zarada ne bi izostala.

– Karakter jednog ugostiteljskog lanca je standard. Naime, uđete li u Hajat u Njujorku ili negde usred pustinje, garantovano će te dobiti istovetnu uslugu i tretman. Ono što goste najpre zanima je bezbednost, zatim higijena i naravno ishrana. Asortiman mora da bude ispoštovan, bez obzira da li su u hotelu odsela dva ili 202 gosta. Ta vrsta standardizacije ponuda, stvara kod posetioca naviku i očekivanja koja ako budu izneverena, teško se ponovo zavređuju – dodaje Krivokapić.

Veliko ime, prema njegovim rečima, neka je vrsta garancije da se to neće desiti. U osnovi, nelicencirani hoteli mogu da imaju vrhunsku ponudu i smeštaja i ishrane, ali to ne daje potencijalnom gostu nikakvu garanciju da će realni uslovi odgovarati onima sa prospekta.

– Najveći problem naših domaćina je finansijske prirode, jer je reč o vrlo skupim poduhvatima renoviranja kako zgrada tako i kompletne infrastrukture. Naime, jedan hotel mora da ima sopstvene izvore napajanja energijom. To je za ovdašnje uslove vrlo zahtevna investicija pa se ni postojeći kapaciteti ne održavaju odnosno renoviraju redovno. Da je to slučaj, Beograd bi imao pristojnu hotelsku ponudu jer je smeštaj sa četiri zvezdice sasvim zadovoljavajući za grad poput ovog – zaključuje Krivokapić.

Hilton u Srbiji

Prema rečima Branka Krivokapića, u toku su stalni pregovori o dolasku velikih svetskih hotelskih brendova u našu prestonicu. „Hotel Jugoslavija je otkupila firma koja ulaže u renoviranje ovog renomiranog ugostiteljskog objekta, kako bi ponovo pridobio pet zvezdica. U planu je izgradnja Hiltonovog hotela u blizini Kalemegdana, iza bivšeg Interkontinentala, koji više ne odgovara standardima ovog lanca“, kaže Krivokapić.