Nećemo Savski kej po uzoru na Sava promenadu

Peticija je odgovor na najavu zamenika gradonačelnika Gorana Vesića iz septembra prošle godine da će Kej biti rekonstruisan po uzoru na Sava promenadu.

„Na Savskom keju je oko 80 odsto travnih površina, na Sava promenadi je oko 80 procenata površina pod betonom. Stabla se postavljaju u kadicama u kojima i umiru pri pljuskovima, njihova uloga je isključivo estetska. Tamo gotovo da nema žbunastih zasada u kojima obitavaju vrapci pošto je žbunje nezgodno za održavanje mehanizacijom. Strepimo i od tipskih renoviranja i rekonstrukcija, kao što su Gospodska, Knez Mihailova, Sava promenada, Slavija, koji moraju da se, izgleda kao po pravilu, zbog namerno ili slučajno lošeg izvođenja radova, popravljaju već nakon par meseci“, napisano je na Facebook stranici grupe građana „Ne dam kej“.

U peticiji se navodi da je novobeogradska obala Save jedan od najlepših i najvažnijih zelenih pojasa široke namene koji je decenijama nezamenjiva prirodna oaza i rekreativna zona za žitelje blokova, druge Beograđane i njihove goste, ali i važna tačka beogradskog biodiverziteta. Zato se od gradske vlasti i nadležnih službi traži da, najpre, proces donošenja odluka u vezi razvoja Savskog keja bude potpuno transparentan i da aktivno uključi sve zainteresovane građane u svim fazama planiranja.

Građani zahtevaju i da se ne dozvoli smanjenje zelenih površina, čime bi, kako navode, došlo do urušavanja kvaliteta životne sredine koja je inače ugrožena. „Zato tražimo da se ni po koju cenu ne smanji odnos zelenih i ostalih javnih površina dodatnim betoniranjem već da se isključivo rekonstruiše postojeće. Travne površine i brojno drveće su neodvojivi deo Savskog keja i okolnih blokova. Neophodno je ne samo očuvati postojeće zelene površine i drveće već ih unaprediti uvećanjem njihovog broja“, navedeno je u tekstu peticije.

Jedan od zahteva odnosi se i na uvođenje reda u postavljanje splavova uz obalu, gde je sada zbog gustine objekata na Savi gotovo nemoguće videti reku sa keja većim delom obale. „Nužno je omogućiti ljudima na obali i šetalištu pristup reci i pogled na reku na koju je naš grad sa razlogom toliko ponosan. Zato predlažemo da se ustanovi obaveza da razmak između splavova mora biti minimalno 30 metara“, navode građani i dodaju zahtev da se uspostave stroga pravila koja obavezuju vlasnike da čiste reku oko svojih splavova.

Još jedan problem koji se pominje u peticiji je nivo buke, za koji se predlaže da se strogo ograniči i revnosno kontroliše, jer „buka koja dolazi sa splavova utiče na uslove života u blokovima, kao i na životinjski svet na obalama Save“.

Kada je u pitanju saobraćaj motornih vozila, Novobeograđani traže da se obezbedi da na celoj dužini Keja postoji samo u onoj meri u kojoj je trenutno propisano. Odnosno, da se isključivo u periodu od 5 do 10 sati radnim danima, i od 5 do 9 sati vikendom i praznikom omogući pristup dostavnim vozilima čija masa ne prelazi 3,5 tone, koja imaju adekvatnu dozvolu Sekretarijata za saobraćaj, a čija brzina na Keju ne sme da pređe brzinu pešaka.

Peticija je pokrenuta proteklog vikenda, a zainteresovani građani imali su prvu priliku da je potpišu u subotu, na pijaci u Bloku 44 i na Savskom keju. Elektronski, ovi zahtevi mogu da se potpišu na adresi https://www.peticije24.com/peticija_za_razvoj_savskog_keja_

„Nama je dovoljno što živimo u betonskim blokovima. Ne damo vam kej. Da se trava ne pretvori u beton!“, poručio je na kraju gradskim vlastima Dušan Čavić, koji je potpisan kao autor peticije.

Briga o prirodnom dobru

Građani od gradske vlasti i nadležnih institucija zahtevaju sprečavanje degradacije i unapređenje obale Save, kao oaze urbane biološke raznovrsnosti, najpre sadnjom autohtone vegetacije poput žbunastih zasada u kojima obitavaju vrapci, koji su simbol Beograda, i druge ptice koje se u njima kriju od grabljivica.