Neke štete su nepopravljive, što nije razlog da se ne spreče nove

Neki od njih su od ranije u toku, neki sada isplivavaju u širokom zahvatu. Petogodišnje silovanje projektom “Beograda na vodi“ zapravo nije imalo lokalno stanovništvo kao žrtve, osim malobrojnih tamo zatečenih pojedinaca, dok sada širenje nasilja kulminira pod samim prozorima Beograđana i u kolevci Beograda, na rimskom prostoru Tvrđave“, navodi se na samom početku takozvane „Šestoaprilske deklaracije“, koju je Akademija arhitekture Srbije juče predstavila javnosti. Ta naučno- umetnička asocijacija renomiranih stručnjaka u oblastima arhitekture, urbanizma, istorije i teorije arhitekture, u tom dokumentu iznela je stavove svojih članova o potezima aktuelne gradske vlasti ali i državnog vrha, koji sve većim brojem štetnih i nestručno urađenih urbanističko-arhitektonskih poduhvata, često nepovratno i nepopravljivo, razara Beograd ne samo fizički, već i istorijski i kulturološki, a pod izgovorom privlačenja investicija i turista.

Kao najuglednijih srpskih arhitekata, Akademija u tekstu deklaracije upozorava nadležne organe države i lokalne samouprave da hitno obustave najavljene „a osione postupke i razaranja“ u prostorima Studentskog trga, Kalemegdanskog platoa, oko Trga republike i na njemu, kao, kako kažu, najbolnijim adresama.

„Za te sumanute vizije preuređenja Beograda u jedan jasno najavljen “sasvim novi i drugačiji grad“ nije više uopšte bitno da li su generisane neznanjem, zlobnošću ili neodgovornošću – rezultat je isti, posledice su prepoznate. Istorijski slojevi pod Beogradom, kao i pod velikim delovima Republike Srbije, ne smeju biti novi nehajni iskopi i Prokopi zbog fetiša investicija, često još i potpomaganih novcem poreskih obveznika. Svaki elementarno pismen arheolog, pa čak i obavešteniji građanin, zna da iskopavanja u zonama očekivano bogatog kulturnog sloja ne mogu biti istovremeno sistematska i zaštitna, kako se to u iznuđenim papirima nadležnih institucija navodi. Prva rezultatima nalažu da li se uopšte negde može graditi, naročito kako, a druga preuzimaju eventualne nalaze iz iskopa dok se zidanje time, u principu, ne dovodi u pitanje. A za sve ono što niče nad tlom Beograda nije potrebno skoro ništa razmatrati, dovoljna je očiglednost da bi zaključak bio jasan. Uz atake na istorijsku baštinu pod zemljom, koja – napominjemo! – nije samo naša već mnogo šire evropska, pridružuje se veoma neuspešan, protivurečan niz koraka u memorijskoj samorefleksiji gradske i ostalih zajednica, po pravilu neuspešan što zbog samog programa i obličja memorijala što zbog njihovog smeštaja na lokacije, u obuhvatnijim i u mikro ambijentima“, mišljenje je članova Akademije.

AAS u tekstu „sa žaljenjem“ konstatuje da su u jednom većem broju stručno i etički nedopustivih procedura učešća imali pojedini arhitekti, urbanisti i zaštitari, „nominalne naše kolege“. Vezano s tim, stav članova Akademije, je da samo posedovanje istoimene fakultetske diplome, te kolege ničim ne abolira pred odgovornošću za trajne, nepopravljive štete za prostor cele Srbije, za gradove, za kredibilitet države i nacije.

„Novi glavni gradski urbanista Beograda još je jedan anonimus delatan na izobličenju glavnog grada. Svima je jasno da je pravi glavni gradski urbanista sam predsednik Republike, koji svojim laičkim i pretencioznim nalozima zamišlja grad pod plaštom investicija, navodnih turističkih atraktivnosti i kompenzovanja istorije gde tome nije ni mesto, ni razmera, ni sredstvo koje se pokušava upotrebiti. Ko sprovodi te operacije, a da nije lekar, znaju svi. Na sve se nadovezuju, to AAS procenjuje skoro kao krunsko, nerazumljiva i neproveriva saobraćajna rešenja za centar Beograda zbog kojih imamo, jedini u Evropi, pokret za neširenje pešačkih zona“, decidni su članovi Akademije.

„AAS više nego jasno napominje da su teme o kojima se izjašnjava iz domena nedvosmislene kompetentnosti njenih članova, najuglednijih srpskih arhitekata, i da ne želi namerno brkanje ostalih građanskih i političkih tema sa onima za koje ne dopušta da se o njima govori paušalno i populistički. No, Akademija arhitekture Srbije ne može ne konstatovati da su potezi vlasti u urbanizmu Beograda proizvod iste one bahatosti, samovolje, nestručnosti, gluvoće i neznanja čelnika koji, na nivou Srbije, isteruju građane na ulicu i u proteste, zbog nesnosnosti štetočinstva vlasti po gradovima i u celoj državi. U tom smislu AAS u jednakoj meri stoji iza zahteva za hitnom promenom politika i prestankom destrukcije Društva i Grada, bez obzira kako će to biti formalno sprovedeno. Neke štete su nepopravljive ali to nije razlog da ne budu sprečene nove i nove. Uostalom, Prava i Tradicije Slobode zovu se Građanskim po reči Grad a ne po rečima Samovolja, Umišljenost ili Podaništvo“, zaključuju najuglednije srpske arhitekte, urbanisti i ostali stručnjaci iz Akademije arhitekture Srbije.