Poslednjih godina bilo je dosta primedbi udruženja za zaštitu životinja kao i posetilaca na uslove u kojima beogradski zoološki vrt drži životinje.
Nedavno su studenti Biološkog fakulteta uz podršku Udruženja za zaštitu životinja i razvoj građanske svesti „Feniks“ održali protest protiv izgradnje pingvinarijuma, ispred ulaza u zoološki vrt. Oni su istakli zahtev da se obustavi gradnja sa obrazloženjem da Beogradski zoo-vrt ne ispunjava uslove za držanje životinja propisane zakonom, kao ni standarde koje propisuje EAZA. Međutim, Jožef Ezveđ tvrdi suprotno.
– Na prvom mestu nam je dobrobit životinja, zato naš vrt trenutno podseća na veliko gradilište. Tamo gde je nekada bilo šest volijera za vukove, sa betonskim podom koji je u letnjim mesecima bio vreo, sada će biti samo dva – ali izuzetno prostrana, sa rastresitim tlom. Na onim mestima gde imamo višak populacije životinja na malo prostora, ustupamo ih prijateljskim zoo-vrtovima, kako bi se one koje ostanu kod nas osećale komforno i prijatno. Naš cilj je da budemo primljeni u Evropsku asocijaciju zooloških vrtova i akvarijuma (EAZA), pa shodno tome sve radimo po njihovim standardima – kaže za Danas Jožef Ezveđ, doktor Beo zoo-vrta.
– Pingvinarijum je projektovan po najvišim standardima EAZA-e i pod njihovim mentorstvom, u saradnji sa vodećim stručnjacima i po ugledu na najbolje evropske zoološke vrtove. Kada bude izgrađen, tvrdim da će biti jedan od najlepših u Evropi. Planirana je izgradnja dva spoljna i jednog unutrašnjeg bazena sa rashladnim sistemom, postojaće akvarijumski deo da bi posetioci mogli da gledaju pingvine kako rone kao i stene koje će imitirati njihovo prirodno okruženje. Zaposleni će proći usavršavanje u najpoznatijim evropskim zoo-vrtovima koji imaju pingvinarijume, jednostavno, obratićemo pažnju na svaki detalj – rekao je Ezveđ.
On se osvrnuo i na kritike posetilaca u vezi polarnog medveda, za koga mnogi tvrde da pati zbog nehumanih uslova i nebrige radnika zoološkog vrta.
– To je izuzetno stara životinja, ima trideset godina. U zatočeništvu polarni medvedi žive trideset, najviše trideset dve godine. Starost mu je nažalost donela atropatiju, bolest zglobova, pa se on veoma teško kreće. Takođe, usled svojih godina izgubio je i dosta zuba što zadaje muke prilikom ishrane. Uprkos tome, on svakodnevno dobija potpunu negu a voda u bazenu se redovno menja. Neki posetioci su nas kritikovali govorivši da je medved prljav, a reći ću vam zašto nisu u pravu. On nije „čist“ beli medved, već mešanac belog medveda i američkog kodijak medveda, koji ima tamno krzno. Zato je njegov zadnji deo braon boje – kaže Ezveđ.
Kada je reč o kritikama koje se tiču nilskog konja i njegovog bazena, za koji posetioci tvrde da je premali i da je higijena zapuštena, Ezveđ kaže da je beogradski zoo-vrt mali i da ima status istorijskog spomenika pa zbog toga nema uslova za proširenje bazena. Sa primedbom u vezi higijene ne može da se složi.
– Oni kažu da nilski konji plivaju u sopstvenim fekalijama a ja im kažem da ne znaju zoologiju. U tom bazenu se voda menja svaki dan, međutim, čim nilski konj uđe u vodu, on vrši nužnu jer tako obeležava teritoriju. U pitanju je dvadesetak kilograma fekalija u samo jednom potezu ali to je jednostavno njihova priroda. Svake druge godine imamo podmladak nilskog konja što je indikator da je tim životinjama ovde dobro – zaključio je Ezveđ.
Prema evropskim standardima
EAZA – Evropska asocijacija zooloških vrtova i akvarijuma je organizacija koja ima preko 340 članica u 41. zemlji. Promoviše saradnju između svih zooloških vrtova i akvarijuma koji ispunjavaju određene kriterijume. Prema Ezveđevim rečima, Beogradski zoološki vrt još uvek nije član ove organizacije ali se preuređuje uz konsultacije njihovih stručnjaka i prema propisanim standardima.
Objekat vredan 250.000 evra
Osim uslova u kojima borave postojeće životinje u vrtu, protivnici izgradnje pingvinarijuma otvorili su i pitanja koja se tiču finansiranja tog projekta, a koja su i dalje bez odgovora. Početkom jula, na svečanosti povodom 80 godina postojanja Beo Zoo vrta, gradonačelnik Siniša Mali je izjavio da će u pingvinarijum biti uloženo 250.000 evra, mada nije precizirao da li će ta sredstva obezbediti Grad. On je dodao da će se time „ispuniti želja Beograđana koji su se u anketi izjasnili da bi hteli da vide pingvine“, te da će objekat biti gotov na jesen ove godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
