Nova seča stabala, bez građevinske table

Za sada, od radnika su jedino uspeli da saznaju da će se na tom mestu zidati zgrada, a kako su naveli na Facebook strani svoje grupe „Uništavanje zelenila- Jerković“, na budućem „gradilištu“ nije postavljena ni tabla koja bi zainteresovanu javnost obavestila o tome kakav objekat se zida i ko su glavni izvođači i investitori.

„Ovakvo iznenadno uništavanje zelenila u našem komšiluku uzbunilo je mnoge komšije. Zelenilo u Jerkoviću je jedno od naših javnih dobara u kome svi na ovaj ili onaj način uživamo. Ne smemo da dopustimo da se ono uništava zarad sumnjivih ,,investitorskih“ projekata koji nemaju javno dostupnu dokumentaciju i za koje niko nije pitao nas, građane iz ovog kraja. Ako se ne odupremo ovakvom uzurpiranju i uništavanju naših javnih prostora, ovo će biti samo početak. Zato pozivamo sve komšije i solidarne građane da se u narednom periodu spreme na zajedničku akciju“, odlučni su da sačuvaju svoj kraj od neplanske gradnje i krčenja zelenila meštani Jerkovića, koji su hitno organizovali neformalnu grupu, a zakazali su i sastanak na kom će se dogovoriti o daljim koracima. Na sastanku će im se pridružiti i druga udruženja građana koja su spontano nastajala upravo zbog ovakvih poteza beogradske vlasti i nepoznatih „investitora“, primorana da brane zelenilo u svom kraju, kako bi pružili solidarnu podršku, razmenili savete i iskustva. Među njma su neformalna udruženja Borići i Petlovo brdo, koja su se organizovala zbog zaštite borove šume koja je posečena zbog proširenja Ibarske magistrale u tom rakovičkom naselju, kao i Stop uništavanju Košutnjaka, gde su se okupili građani nezadovoljni sečom šume u najpoznatijem beogradskom izletištu zbog gradnje sportskog centra kao i na Kalemegdanu, gde su stabla posečena zbog pripreme terena za izgradnju gondole.

Ovo je još jedna nenajavljena seča stabala, za koju se ne zna ni čijom odlukom ni zbog čega je izvedena, još jedna zelena površina u nizu koja je trajno naružena bez znanja i konsultacije sa ljudima koji tu žive. Činjenica da se, nakon Kalemegdana, Košutnjaka, Petlovog brda, slučaja u Požeškoj ulici na Banovom brdu, slični slučajevi i dalje nastavljaju u različitim delovima grada, zabrinjava javnost i daje opravdani povod za strah i pitanje da li Beograd počinje trajno da gubi zelene i javne površine i međublokovsko zelenilo, i da li one nepovratno postaju građevinsko zemljište za tržne centre i nove zgrade.

Uprkos nedopustivim potezima gradske vlasti koja, u većini tih slučajeva ima glavnu ulogu, gradonačelnik Beograda se juče oglasio saopštenjem o poseti Urbanističkom zavodu, gde se razgovaralo o Planu detaljne regulacije zelenih površina, gde je zaključio da će se „odgovornim planiranjem stići do zelenijeg Beograda“.

Kako se pohvalio, zelene površine danas čine 15 odsto teritorije Beograda, plan je da do 2025. godine zelenilo zauzme 25 odsto. „Ovim planom omogućava se očuvanje i unapređenje zelenih površina i šuma u Beogradu i njime se stvaraju uslovi da Beograd bude bogatiji za oko 8.000 hektara šuma i javnih površina. To je duplo više od postojećih. Ovaj dokument pokazuje da smo ozbiljni u nameri da naš grad učinimo zelenijim i zdravijim“, naveo je tom prilikom prvi čovek Beograda. Ogromni raskorak između ovakvih planova i svakodnevnog uništavanja zelenila i javnih dobara prestonice, o čemu često govori stručna ali i šira javnost, za nadležne, izgleda, ne postoji.