Novac daju nepoznatim i tek osnovanim organizacijama

Navodeći da se u odlukama Sekretarijata za kulturu, njegovih stručnih komisija, kao i gradonačelnika Beograda prepoznaje „politička arbitrarnost, kao i nastojanje da se marginalizuje vrhunska kultura i da se onemogući realizacija programa koji su značajni za savremenu srpsku književnost i kulturu“.

Naime, kako navode iz PEN centra, izdašnu podršku dobile su mnogobrojne organizacije čiji rad ne postoji u srpskoj kulturi, organizacije koje su nastale nedavno, pa samim tim nemaju nikakvu proverljivu istoriju delovanja, kao i projekti koji ne bi mogli da izdrže elementarnu kritičku proveru.

„Posle pažljive analize rezultata ovogodišnjeg Konkursa grada Beograda za podršku projektima u kulturi, Srpski PEN centar obaveštava javnost da ovi rezultati ne održavaju raznovrsnost, razuđenost, inovativnost, modernost i bogatstvo savremene kulturne scene koja se oblikuje u Beogradu“, navedeno je u saopštenju.

Upravni odbor PEN centra navodi i da nijedan projekat s kojim je ta organizacija konkurisala na Konkursu za podršku projektima u kulturi nije podržan. „Srpski PEN centar je organizacija koja postoji više od 90 godina, a za svoju programe, potvrđene u domaćoj i međunarodnoj javnosti, nije dobila nijedan dinar podrške. To se dogodilo i prošle godine“, stoji u saopštenju.

„Srpski PEN centar smatra da ovakvo neodgovorno i netransparentno postupanje sa ionako malim budžetom za kulturu jeste štetno za savremenu srpsku kulturu. Kulturna javnost mora odbaciti ove rezultate i zahtevati obnovu institucije javnih i transparentnih konkursa za podršku projektima u kulturi“, navode iz Centra i zahtevaju od  Sekretarijata za kulturu da neodložno objavi imena članova komisije koja je predložila ovakve odluke o raspodeli sredstava, kao i obrazloženja tih odluka. Takođe, to udruženje pisaca zahteva poništavanje konkursa kao i raspisivanje u hitnom roku novog konkursa na kome bi odluke bile donete „u transparentnoj proceduri i utemeljene isključivo u vrednosti i značaju podnetih projekata, što je u najboljem interesu savremene srpske kulture“.

– Rezultati gradskog konkursa za podršku kulturnim projektima pokazuju i ove godine da raznovrsnost beogradske kulturne scene nije prepoznata u odlukama komisije, i da su među istaknutim dobitnicima organizacije, institucije i preduzeća koja do sada ni na koji način nisu prepoznata po svom učešću i rezultatima u kulturi grada Beograda ili Srbije. Pravo je pitanje kako je komisija prepoznaje njihov rad u kulturi, ako je taj rad nepoznat široj ili profesionalnoj kulturnoj javnosti- kaže za Danas književnik, glavni urednik Izdavačke kuće Arhipelag i član PEN centra Gojko Božović. On dodaje da su među podržanim projektima u oblasti književnosti, primera radi, sabrana dela pisca koji u našoj kulturi ne postoji ili projekti za promociju čitanja nepoznatih institucija.

Osim što je na spisku organizacija kojima je dodeljena pomoć puno onih koji su nedavno osnovane, ima i firmi kojima su računi u blokadi. Takođe je primetna i ogromna razlika u sumama koje su dodeljivane, pa se one kreću od 30.000 do pet miliona dinara.

Tako je najveća suma izdvojena za 15. Beogradski festival igre, čak 5 miliona dinara, koji organizuje Dance Council- Savet za igru Srbije. Za besplatni koncert na otvorenom Beogradska filharmonija je podržana sa čtiri miliona dinara, dok će sličnu sumu Zadužbina Ilije M. Kolarca dobiti za pet projekata.

Kulturno-umetničkim društvima i opštinskim centrima za kulturu dodeljivano je uglavnom više od milion dinara. Tako UK „Kulturni centar

Surčin“ za manifestaciju Bojčinsko kulturno leto raspolaže sa 1.1 milion dinara, Centar za kulturu „Vlada Divljan“ za Kulturno leto Palilula dobiće 1.2 miliona, dok će Gradska opština Rakovica za manifestaciju Rakovičko leto 2018 dobiti milion dinara, ali i dodatni milion za još dva projekta. Udruženje Romski napredak za projekat „Kulturno zabavni život Goranca u Beogradu“ dobilo je 1.1 milion dinara.

Za koncert Galije 350.000 dinara

Long Play d.o.o. za pripremu Koncerta za Vladu Divljana u Sava centru dobiće 900.000 dinara, ali i 350.000 za koncert grupe Galija- 40 godina umetničkog trajanja.  Udruženje građana Čuvari ognjišta za projekat Festival srpske trpeze raspolagaće sa 900.000 dinara. Veliki je i broj projekata koji su prema mišljenju žirija zavredeli 700 ili 800 hiljada dinara. Takvi su, primera radi, „Putovanje kroz filmsku umetnost“ Jelene Đokić PR Agencija “Arietta“, „Digitalizacija kulturne baštine“ Udruženje Didakta, Udruženje građana „OEF“ sa projektom Zvuk Beograda, Udruženje građana ORG 21 za projekat „Iza kulisa muzeja“, ili Udruženje građana „Level 9 GRUPA“ sa projektom Moć poezije.

NKSS traži ostavku sekretarke za kulturu

Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije osudila je danas sprovođenje konkursa za kulturu „na klijentelistički i netransparentan način, uz kršenje zakonom propisanih procedura, te van svoje suštinske ideje i cilja“, i zatražila poništavanje konkursa kao i ostavku gradske sekretarke za kulturu.

„Rezultati godišnjeg konkursa gradskog Sekretarijata za kulturu ukazuju na zloupotrebe koje nakon prošlogodišnjih malverzacija, opisanih u analizi koju smo predstavili javnosti, ne samo da nisu otkljonjene već su produbljene i razrađene. Po Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja Asocijacija je od Sekretarijata zatražila celokupnu konkursnu dokumentaciju za ovogodišnji konkurs, i po dobijanju materijala sprovešće detaljnu analizu konkursnih procedura o kojoj će obavestiti javnost i preduzeti dalje korake“, navodi se u saopštenju.

„Netransparentno odlučivanje, nepostojanje kriterijuma za donošenje odluka i skrivanje imena učesnika komisija otvorilo je prostor za učešće tek osnovanih udruženja, onih koja nemaju nikakve veze sa kulturom, zatim za nesrazmerno visoke iznose koje odnose udruženja povezana sa istim licima i za sveukupunu zloupotrebu ovog konkursa kako bi se podobnim pojedincima i organizacijama obezbedila materijalna korist, a na uštrb javnog interesa u kulturi. Javnosti sve do danas nisu poznata imena članova komisija ni za jednu oblast, kao ni procedure i kriterijumi izbora komisija. Veoma je diskutabilan i način rada komisija za koji sumnjamo da nije u skladu sa sa Vladinom Uredbom o kriterijumima, merilima i načinu izbora projekata u kulturi koji se finansiraju i sufinansiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinica lokalne samouprave“, navode iz NKSS.

Oni dodaju da je „već na prvi pogled i bez detaljne analize uočljivo da su vaninstitucionalni akteri u kulturi koji već dugi niz godina kreiraju širu kulturnu i umetničku scenu grada u potpunosti ostavljeni bez podrške ili poniženi simboličnim iznosima, namenjenim za značajne programe“.

„Na drugoj strani, očigledan je porast broja novoosnovanih i javnosti potpuno nepoznatih organizacija s registrovanim širokim spektrom delatnosti od socijalne zaštite, preko kulture do zaštite životne sredine, koja za potrebe konkursnih procedura prilagođavaju statute, menjaju usmerenja kreirajući projekte i programe o kojima ne postoje javno dostupne informacije niti bilo kakav trag o prethodnom delovanju na osnovu kojih bi se moglo pretpostaviti da imaju kapacitet da odgovorno koriste javna sredstva“, navodi se u saopštenju Asocijacije.