Novi domovi za žrtve tranzicije

– Usvajanjem Zakona o socijalnom stanovanju u septembru 2009. godine, stekli su se uslovi da se stambena politika grada Beograda objedini i u tom cilju je prvo izmenjen Statut, a sada se menja i Odluka o Gradskoj upravi, kako bi se u okviru Agencije za investicije i stanovanje preuzeli svi predmeti, arhiva i zaposleni od Fonda za finansiranje izgradnje stanova solidarnosti, čiji je osnivač grad Beograd. Takođe, u okviru najavljenog rebalansa budžeta za 2010. godinu, zatečena sredstva na računu Fonda preusmeravaju se na namenski podračun namenjen izgradnji socijalnih stanova, u skladu sa članom 15 Zakona o socijalnom stanovanju – rekao je Kostić.

Prema njegovim rečima, zabunu možda stvara sam termin „socijalni“, ali reč je o zakonskoj kategoriji koja podrazumeva da ti stanovi moraju biti dostupni porodicama sa nižim primanjima, koje na tržištu sebi ne mogu da obezbede krov nad glavom. Strah sindikata da će preostala sredstva Fonda biti utrošena nenamenski nepotreban je, pošto je već najavljeno da se projekat izgradnje stanova u Ovči nastavlja.

– Jedina je izmena ta što će sada za ove stanove moći da konkurišu radnici, žrtve tranzicije, koji su pre 1. jula 2004. godine (kada je ukidanjem poreza na fond zarada prestala obaveza poslodavaca da uplaćuju ta sredstva) bili zaposleni u firmama koje nisu već preuzele stanove solidarnosti, bez obzira na to da li te firme i danas postoje, da li su privatizovane, da le se nalaze u postupku stečaja, likvidacije ili je taj postupak završen. Takođe, nepotreban je i strah sindikata za sudbinu zaposlenih u Fondu zato što je Rešenjem o transformaciji predviđeno da sve zaposlene preuzima agencija, čak je navedeno i da nastavljaju da rade na započetim poslovima – naglasio je Kostić.

Inače, grad Beograd je od 2003. godine do danas budžetskim novcem izgradio ukupno 1.415 stanova. Od toga je 237 stanova dato na korišćenje socijalno ugroženim porodicama, za još osamdeset je konkurs u toku i biće useljeni do kraja godine, a 1.098 stanova je prodato po neprofitnoj, proizvodnoj ceni.

U okviru Agencije za investicije i stanovanje nastavljaju se i projekti izgradnje još 399 stanova za socijalno ugrožene, kao i još 1.050 socijalno neprofitnih stanova.

Nesporazum grada i vlade oko raseljavanja naselja ispod Gazele

Između vlade Srbije i grada Beograda došlo je, kako se nezvanično saznaje, do novog nesporazuma po pitanju raseljavanja naselja ispod mosta Gazela.

Na sednici vlade održanoj 3. juna, Vlada je dala je saglasnost na aneks ugovora koji su JP Putevi Srbije potpisali sa Evropskom investicionom bankom, a u kome se jasno navodi obaveza da se precizira rok u kome će Romi raseljeni prošle godine ispod mosta Gazela dobiti stanove.

Kada je ta informacija stigla u gradsku upravu, kako se saznaje, usledila je oštra reakcija i zahtev gradonačelnika da se takva saglasnost povuče. U pismu upućenom Vladi, gradonačelnik Đilas još jednom je ponovio stav da niko ne može, samo zato što se nelegalno naselio u nekom delu grada, da očekuje da dobije stan, u situaciji kada u Beogradu živi na stotine hiljada ljudi koji nemaju rešeno stambeno pitanje. Gradonačelnik Đilas je u pismu vladi jasno saopštio stav da grad Beograd ne prihvata da preuzme takvu obavezu, jer takvo favorizovanje jedne grupe ljudi smatra krajnje nemoralnim. St. B.