Zbornik naučnih radova „Graničnici sećanja: jevrejsko nasleđe i Holokaust“ pojavljuje se u pravom trenutku, pošto bi u skoroj budućnosti Staro Sajmište trebalo da postane memorijalni centar, a Jevrejski istorijski muzej da dobije novu stalnu postavku, rekao je dr Milan Koljanin, istoričar Holokausta, na promociji knjige „Graničnici sećanja: jevrejsko nasleđe i Holokaust“ u Narodnom muzeju u Beogradu.
Knjiga je, po njegovom mišljenju dragocena zato što je okupila stručnjake iz brojnih naučnih disciplina, koji su, kako je rekao, u plodonosnom suretu različitosti pokazali šta je budućnost istraživanja Holokausta kod nas i u svetu.
Knjiga „Graničnici sećanja“ rezultat je zajedničkog rada 19 autora, naučnika i stručnjaka iz Srbije iz oblasti kulture, istorije, muzeologije, umetnosti i obrazovanja. Kroz tri odeljka – „Narativi post-sećanja“, „Muzej i multimedijalno sećanje“ i „Obrazovanje o Holokaustu“ u knjizi se obrađuju ključna pitanja u vezi sa posmatranjem Holokausta više od 70 godina nakon završetka Drugog svetskog rata. Sve radove i njihove autore predstavila je dr Vera Mevorah, nezavisni naučni saradnik i kourednica zbornika. NJen rad bavi se virtuelnim sećanjima i onlajn platformama za istraživanje Holokausta, kao i sadržajima na internetu iz domena kulture sećanja. Ona se nada da je zbornik koji je priredila zajedno s dr Nevenom Daković, profesorom Fakulteta dramskih umetnosti, prvi korak u uspostavljanju multidisciplinarnih studija Holokausta u Srbiji. Jer, kako je rekla, doskora se time bavila samo istorijska nauka, a danas studije Holokausta zalaze u mnoge nauke i sve medije.
„Holokaust je sećanje, a sećanje je danas važno i činjenica je da su bolna sećanja daleko markantnija od svih drugih“, rekla je prof. dr Nevana Daković. NJen rad o Moniju Buliju, zaboravljenom avangardnom pesniku, priziva iz prošlosti slike Beograda uoči rata i sučeljava bogat predratni kulturni život grada, kome su Jevreji dali snažan pečat, sa zimom prve ratne godine u kojoj su Nemci proglasili da je Beograd „Juden fraj“, prva prestonica Evrope u kojoj više nema Jevreja.
Vojislava Radovanović, direktorka Jevrejskog istorijskog muzeja (JIM), govorila je o ogromnom interesovanju istraživača i publicista za Holokaust. „Svaki drugi posetilac JIM-a dolazi nam u stvari da bi istraživao našu bogatu arhivu“, rekla je ona. Gordana Grabež, operativna direktorka Narodnog muzeja, govorila je o „najmlađoj delatnosti Muzeja, a to je muzejska edukacija“. Delatnost koja u Srbiji još nema adekvatani naziv, ali Muzej se time intenzivno bavi, svestan je značaja tog aspekta svoga rada i rešen da tu delatnost razvija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
