Novih 100 autobusa stiže na ulice Beograda, a jedna začkoljica dodatno komplikuje njihovu upotrebu

Autobusi će se, zasad, puniti na privatnim stanicama, a to će dodatno komplikovati njihovu upotrebu. S druge strane, u vreme energetske krize, kada su snabdevanje gasom i njegova cena neizvesni, pitanje je zašto Grad Beograd favorizuje javni prevoz na energent koji nije ekološki najprihvatljiviji, dok se javni saobraćaj na struju, kao što su trolejbusi, tramvaji pa i autobusi, potpuno zapostavlja i gotovo gura ka ukidanju, pitaju sagovornici Danasa.

„U situaciji kada se Beograd suočava sa velikim zagađenjem, a i rizikom od prekida snabdevanja gasom, deluje neverovatno da već 11 godina nije nabavljen nijedan novi tramvaj ili trolejbus. Poslednji novi tramvaji stigli su na ulice Beograda davne 2011. godine, a trolejbusi još 2010. godine. Pritom, od 830 autobusa u okviru GSP-a, samo 15 vozila je električno, na baterije“, skreće pažnju Nikola Jovanović, direktor Centra za lokalnu samoupravu.

Kako dodaje, dok se gradski čelnici „hvale rekordnim gradskim budžetima“ poslednjih godina, skandalozno je da punih 11 godina nema obnavljanja elektrotransporta u Beogradu.

„Važno je istaći da su evropski gradovi sebi zadali zadatak da do 2030. godine prevedu javni prevoz na električna vozila, kako bi sveli emisije šetnih gasova iz ovog izvora na nulu. Istovremeno, Beograd prebacuje gradski prevoz na vozila na gas, koja predstavljaju zastarelu tehnologiju i emituju i CO2 i PM čestice. Pritom, svojevrsni je paradoks da Beograd veže svoj javni prevoz na energent koji nemamo i koji uvozimo, dok je njegova nabavka i neizvesna i skupa“, zaključuje Jovanović.

Dušan Pavlović, odbornik Ne davimo Beograd iz gradske skupštine, napominje da je suština problema da se gotovo ništa ne ulažu upravo u onu infrastrukturu koja je ekološki i finansijski najprihvatljivija na duge staze, kao što su trolejbusi, tramvaju i električni autobusi.

„Prošle godine je propao tender za trolejbuse, jer nije bilo dovoljno sredstava izdvojeno za njih, pa se od toga odustalo. Mi nemamo dovoljno trolejbusa da opskrbimo sve linije gradskog prevoza i čini mi se da se lagano ide ka tome da se oni izbace iz upotrebe, a slično je i sa tramvajima, čija se mreža nije širila poslednjih nekoliko decenija“, kaže Pavlović i naglašava da je veoma je važno da se ulaže u širenje šinskih sistema, jer je pitanje šta će i kada biti sa izgradnjom metroa.

„Svi sistemi koji koriste struju treba da se favorizuju, jer mi struju proizvodimo i regulišemo njenu cenu. Jeste da način na koji je proizvodimo nije ekološki dovoljno prihvatljiv, ali su to sistemi na duže staze svakako održivi. Ovo što se sada dešava je zamena teza, gas je takođe fosilno gorivo, koje manje zagađuje od dizela, ali je daleko od ekološki prihvatljivog, dodaje Pavlović. Kako dodaje, trenutno je i pitanje koliko je okretanje ka gasu isplativo, jer cena ‘divlja'“, a uvoz je neizvestan.

„Nije shvatljivo da to neko propagira kao dobro rešenje. Mi nemamo nikakvu kontrolu nad njegovom cenom. Dodatno, bitno je i da su autobusi na gas veoma skupi, kao i njihovo održavanje i pitanje je zašto ulazimo u jedan novi sistem, za koji nemamo infrastrukturu, radnike, rezervne delove“, dodaje Pavlović.

Gasna stanica koja se gradi, napominje on, radiće se kroz javno-privatno partnerstvo, što je potpuno neprihvatljivo.

„JPP nisu u interesu građana Beograda i Srbije, jer se najčešće svode na to da profit ide investitoru, a rizik poslovanja je javan i prebacuje se na građane. To nikako nije dobro rešenje i bojim se da će i u ovom slučaju tako da bude. Dodatno, nije tačno da su trolejbusi prevaziđeni, oni su zapravo veoma jeftina vozila, a infrastruktura u gradu za njih postoji. A od njih ovaj grad odustaje malo po malo, što je alarmantno“, kaže Pavlović i napominje da je jasno da je u odlukama šta će se od vozila uvoziti korupcija odlučujući faktor.

Miloš Vučković iz udruženja Vratimo trolu 28 saglasan je da nas u vreme energetske krize kupovina energenta koji se uvozi čini zavisnom državom, te je svakako bolje rešenje da se koriste vozila koja koriste struju.

„Postojeće linije trolejbusa nemaju dovoljno ispravnih vozila, pa autobusi voze na tim linijama kao zamena i na neki način grad favorizuje autobuse umesto da razvija podsisteme koji koriste struju. Smatramo da je što pre potrebno raspisati tender, kupiti nove trolejbuse, ali i uvesti nove linije, jer već skoro 30 godina to nije učinjeno. Iz grada uvek kažu da će se graditi metro, pa će se gradski prevoz zasnivati većinom tim putem. Međutim ni do tada, korišćenje vozila na fosilna goriva nije održivo“, kaže Vučković.

Preklapanja i praksa u svetu

U planovima metroa, odnosno razrade šinskih sistema, predviđeno je širenje tramvajske mreže, ali to nije urađeno kako treba, pa na nekim mestima dolazi do preklapanja, dok na drugim nedostaju tramvajske linije, objašnjava Vučković. „Do preklapanja dolazi na takozvanom južnom kraku metroa, gde su predviđeni tramvaji, slično je i od Bogoslovije, gde tramvaji idu duž Višnjičke ulice. Međutim, na Novom Beogradu postoje toliki bulevari, tramvajske linije mogu da se produže duž Bulevara Milutina Milankovića ili Omladinskih brigada, ali to nije preterano razrađeno, uz obrazloženje da će tuda ići metro, pa nema potrebe. S druge strane, sav novac se koristi za autobuse, dok druge vrste prevoza stagniraju, a problem se ne rešava, zaključuje Vučković uz podsećanje da svi veći svetski gradovi u javnom prevozu favorizuju sisteme na struju.“