Odlučivanje građana preko interneta je demagogija i predizborni slogan

Pet meseci nakon što je uslišena želja građana – da fontana radi do ponoći umesto do 22 sata, kako je to predstavio Beogradski vodovod i kanalizacija, na adresu Bobana Stojanovića, doktoranda na FPN, stiže odgovor o tome u kojoj su se to formi tačno građani izjasnili o vremenu rada fontane i koliko njih je glasalo.

Tek nakon druge intervencije Poverenika za pristup informacija od javnog značaja, Stojanović je saznao da se ustvari ne zna tačan broj zahteva, jer su se građani obraćali telefonskim putem servisu za prijavu kvarova, o čemu ne postoje službene zabeležbe.

Boban Stojanović za Danas objašnjava da je njegov glavni motiv da se obrati nadležnima, bio da sazna kako se može uključiti u donošenje odluka u svom gradu, jer je u više navrata pokušao da stupi u kontakt sa čelnim ljudima u gradu i iznese im neke predloge.

– Onda mi je zaparalo uši kada sam čuo to obrazloženje da se „na zahtev građana“ menja rad fontane. Imao sam hipotezu da je to izmišljeno i sama činjenica da sam morao da se žalim povereniku već je ukazivala da je moja polazna pretpostavka tačna – zaključuje Stojanović.

On kaže da se iz podataka koje je dobio od nadležnih jasno vidi da „nemaju apsolutno ništa dokumentovano“ i zaključuje da se sličan epilog može očekivati i sa novim projektom koji predstavlja gradska vlast „Da se radi i gradi po tvom“ a kojim se pozivaju građani da putem interneta glasaju o tome šta ćele da se menja i gradi u njihovom okruženju.

– Ne deluje mi nimalo realno da će taj projekat sprovoditi volju građana, prvo zato što ni do sada nisu nimalo uključivali građane, niti ih pitali za bilo šta, drugo ako građani krenu da daju ozbiljne predloge, čelnici grada će lako moći da ih zaobiđu, isfingiraju i sprovedu ono što su oni zamislili – ukazuje Stojanović. On napominje i da su izbori za novu vlast u Beogradu “pred vratima” te da ovakav projekat više liči na predizbornu kampanju koja imitira referendum koji je nedavno sproveden u Šabcu.

Ipak u Šapcu je lokalna vlast odlučila da građanima da mogućnost da odluče o tome kako će se trošiti novac iz budžeta koji je prikupljen od poreza na imovinu, i to je sprovedeno po jasnim kriterijumima i proceduri.

A da su ti kriterijumi i procedure najvažniji kad se građani uključuju u proces odlučivanja, napominje Ksenija Petovar, profesorka urbane sociologije u penziji, u razgovoru za Danas.

– Učešće građana u odlučivanju, naročito o problemima lokalne zajednice, je nešto što je u Evropi standard već unazad trideset godina, ali za to postoje propisane procedure, tu se aposlutno zna šta se i kako radi. A ovo kod nas – glasanje preko interneta ili telefonom to su najobičniji marifetluci, čista demagogija – izričita je Petovar. Ona ukazuje i da je sasvim jasno da vlast nametnuti nešto što je od daleko od bilo kakvog interesa građana. Ona podseća da je ovako moguće i da se izgradi kockarnica usred škole, „zato što to građani žele“ i zato što su „botovi“ tako izglasali.

– I do sada se lako manipulisalo javnošću i donoslile su se odluke preko botova, a sa tim botovima smo se mogli nagledati, i dan danas gledamo preko društvenih mreža, kako se javno mnejnje fingira. Sve su to predizborni slogani – naglašava Petovar.

O građanskoj praticipaciji i aktivizmu najglasnije govore predstavnici incijative „Ne da(vi)mo Beograd“, a Radomir Lazović, član inciijative, zaključuje da su gradski funkcioneri shvatili da zvuči dobro kada sebe predstave kao nekoga ko ispunjava želje građana.

– Neki građani, nešto traže, a mi šta ćemo – ispunjavamo. Dobro ne svi građani, i ne ispunjavamo baš sve želje. Recimo nije baš da ćemo pitati građane da li žele muzičku fontanu od dva miliona evra, ali pitaćemo ih da li žele da radi duže. Ili čak ni nećemo već ćemo odluku koju sami donesemo tako predstaviti, tumači Lazović. Ipak, on zaključuje da je aktuelna vlast kasno počela da primenjuje ovu „taktiku“ jer za ključne i krucijalne stvari nisu slušali volju građana.

– Desetine hiljada građana na ulicama grada su uostalom jasno rekli šta žele od gradske vlasti, a to je odgovornost za rušenje u Hercegovačkoj, ali i za godinu i po dana laži i dovođenja u pitanje celog sistema da bi se zaštitili počinioci ovog zločina. Ako gradonačelnik i ekipa žele da udovolje građanima, ostavka bi bila prvi korak, poručuje Lazović.

U Švajcarskoj se odlučuje preko uređenog referenduma

Ksenija Petovar kao primer uključivanja građana u odluke navodi Švajcarsku gde “ne može da se donese nijedna odluka, recimo da se promeni namena objekta iz stambenog u banku, ako nema saglasnosti građana. U takvim slučajevima se sprovodi referendum na kome građani odluče, ali na tom referendumu se mora znati ko su akteri, šta će se tačno uraditi, to je potpuno uređena materija”, objašnjava Petovar.

O info tablama odlučuju građani, o jarbolu – Vučić

Radomir Lazović podseća da je aktuelna gradska vlast na slućne načine pokušala da uključi građane u sitne projekte, ali da to nije bio slušaj sa onim većim i vrednijim projektima. „Nedavno se gradonačelnik hvalio time da su građani mogli da izaberu i boju autobusa i boju info tabli, pa čak i ime jedne ulice. Ali kada je proglasio izgradnju megajarbola u vrednosti od tri miliona evra za prvi prioritet grada u kome ogroman broj ljudi nema kanalizaciju, nije pitao građane nego predsednika Vučića šta misli o ideji“.