Promocija knjige „Autobiografija“ Teodora Ruzvelta, 26. predsednika Sjednjienih Američkih Država, održana je u knjižari „Ivo Andrić“, Srpske akademije nauke i umetnosti.
Knjiga je, prvi put na srepskom jeziku, objavljena tačno 100 godina od smrti autora. Ruzvelt je zapamćen u istoriji kao jedan od najboljih predsednika i najvećih Amerikanaca.
– Ruzvelt je verovao da svi mi moramo da se izborimo sa teškoćama u životu i da će ta borba od nas stvoriti bolje ljude – istakao je Kajl Skat, ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji, koji je napisao i predgovor za ovu knjigu. On je kazao da istoričari u Americi vole da se zabavljaju rejtinzima predsednika, ko je najviše postigao, ko je bio najgori, ko je najviše uticao na razvoj nacije. Prema njegovim rečima, „vremenom se rejtizi menjaju, međutim retko ko se neće složiti sa činjenicom da je Ruzvelt bio jedan od najharizmatičnijih predsednika u istoriji njegove zemlje“.
– Nemoguće je da vas ne ponese životna priča Tedija Ruzvelta. Kao dete je bio veoma bolešljiv, ali snagom volje, čvrstini duha, ali i tvrdoglavom odlučnosti, prevazišao je zdravstvene probeme, pa čak i postao aktivan sportista, bokser i lovac – naglasio je Skat. Kada su mu krajem 19. veka, politička karijera i lični život krenuo nizbrdo, jer su mu, prema ambasadorovim rečima, iste godine umrle i žena i mama, napravio je neobičan zaokret i preselio se na zapad zemlje. Sagradio ranč i živeo u relativnoj izolaciji kao kaoboj. Kasnije se vratio državnoj službi, a kada je izbio rat sa Španijom, podneo je ostavku sa političke funkcije i osnovao konjičku jedinicu „Grubi jahači“. Proslavio se kao ratni heroj u borbi i to mu je donelo mandat guvernera Nujoka, zatim i predsednika SAD-a.
– On je imao samo 42 godine, što znači da je bio najmlađi čovek koji je ikada postao predsednik Sjedinjenih Američkih Država – istakao je Skat i dodao da je zbog toga što je odigrao posrednu ulogu u okončanju Rusko-japanskog rata, dobio Nobelovu nagradu za mir.
– Prelomno je vreme u kome je Ruzvelt bio predsednik i za SAD i za Evropu, jer SAD tada postaje svetska ekonomska sila – ukazao je profesor Nikola Samardžić i dodao da je za Ruzvelta karakterističan aktivan odnos prema društvenim promenama koje su posledica socijalnih i ekonomskih potreba tog doba. Smatrao je, prema Samardžićevim rečima, da je uloga države u uspostavljanju socijalne ravnoteže. Ruzvelt je, ukazuje Samardžić, osnovao Progresivističku partiju koja je doprinela uspostavljanju veće jednakosti u američkom drštvu i emancipaciji žena. Naredne godine biće 100 godina od dobijanja ženskih prava u SAD.
– On je na žalost, kao i većina muškaraca tog doba smatrao da je ženi mesto u kući, ali je za razliku od većine muškaraca tog vremena smatrao da je i muškarcima mesto u kući, i da on mora da provodi vreme sa decom i porodicom. Govorio je da su deca vrednija od knjiga – kazao je Samardžić.
– Kada čitate „Autobiografiju“, pored prijatnosti koju osećate zbog pitkosti njegovih opisa, postoji i jedna doza nelagode zato što je jednom čoveku, u životnom veku od 60 godina, pošlo za rukom da postigne sve što je Teodor postigao – zaključio je politikolog Stefan Surlić. On je ukazao na to da se Ruzvelt najglasnije zalagao za borbu protiv korupcije koja je tada postojala, da je imao progresivne ideje po pitanju prirode, da je inicirao osnivanje nacionalnih parkova i prirodnih rezervata. Bio je, prema Surličevim rečima, snažni pobornik izjednačavanja prava glasa između muškaraca i žena, i dodao da je interesantno to što je koristi rodno senzitivni jezik u ovoj knjizi. Bio je prvi predsednik u čijem je mandatu afro-amerikanac primljen u Belu kuću. Jedini Američki predsednik, nosilac Ordena časti, posthumno.
– Mnogi komentatori i analitičari su imali želju da poistovete aktuelnog predsednika Trampa i njega, a to je gotovo nemoguće. Njegove odluke su bile i pionirske i epohalne. Što nije pošlo za ruku mnogim predsednicima SAD-a – istakao je Surlić i dodao da, kada je Ruzvelt preminuo u snu u svojoj šezdesetoj godini, potpredsednik Tomas Maršalizjavio „Smrt je morala uzeti Ruzvelta u snu, jer da je bio budan došlo bi do borbe“.
Govori tiho ali nosi veliki štap
Teodor Ruzavelt je bio poznat i kao neko ko je često udarao rukom o sto – ukazao je Surlić i dodao da je u vezi sa njim poznata i rečenica „Govori tiho, ali nosi veliki štap sa sobom“. Ruzvelt je prema rečima Surliča, u knjizi opisao kako je nastala ta izreka. Naime, kada je prcedavao jednim komitetom znao je da će njegov predlog, koji se ticao korporacija, naići na veliki otpor političara koji su u suštni već bili korimpirani. Pre početka sednice u jednom uglu ugledao je polomljenu stolicu, uzeo njenu nogaru i stavio pored sebe. „Ne znam da li je rezultat te sednice po mene bio povoljan zbog razboritosti nekih ljudi ili zato što sam pravovremeno uzeo tu nogaru u ruke“, stoji u Ruzveltovoj „Autobiografiji“ a Surlić dodaje da je u knjizi istakao i „Ne udaraj dok ne budeš morao ali ako udariš, udari iz sve snage“. Kazu da je to bio i moto u njegovoj političkoj karijeri.
Američki predsednik velikodušan prema Srbiji
– Po izbijanju Prvog svetskog rata, sav novac koji je dobio od Nobelove nagrade dao je Srbima za njihovo učešće u ratu. Iz moje perspektive, podršku koju je Tedi Ruzvelt dao Srbiji i njegova velikodušna donacija, samo su još jedan pokazatelj čvrstih veza koje postoje preko sto godina između Srbije i Sjedinjenih Američkih Država – zaključio je ambasador Skat.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.