Studentima i đacima iz unutrašnjosti, koji nisu uspeli da se smeste u neki od studentskih ili đačkih domova pre novih ispitnih obaveza, predstoji neizvesna avantura pronalaženja krova nad glavom. U tome im, ako ne mogu sami da se snađu, pomažu i još češće odmažu, brojne agencije za izdavanje stanova, novinski i lični oglasi stanodavaca.
Važan kriterijum koji studenti postavljaju pri traženju stana je blizina fakulteta, odnosno studentske menze, ali cena je i dalje glavna stavka.
– Retko nam se studenti i njihovi roditelji obraćaju pojedinačno. Najčešće se nekoliko njih dogovori da zajedno iznajme manji stan pa dele troškove stanarine, kao i mesečne izdatke za struju i kiriju – priča za Danas Katarina Lazarević, direktorka agencije „Alka“.
Prema njenim rečima, opšta ekonomska kriza ništa nije promenila, bar kad je o cenama reč, pa je prosečna stanarina mesečno od 250 do 300 evra. Kada se ova suma podeli na nekoliko cimera, za roditelje je to uglavnom prihvatljiv mesečni izdatak.
Iznajmljivanje stana uvek je rizičan poduhvat, kako za stanodavca tako i za onog ko treba da se useli u tuđi stan. Prema rečima Katarine Lazarević, stanodavci uglavnom izbegavaju studente, a naročito brucoše koji su posebno problematični, jer im je, nakon što su pobegli iz provincije, uglavnom više stalo do provoda nego do učenja.
Studenti se, sa druge strane, uglavnom žale na nedostatak privatnosti, na česte nenajavljene posete stanodavaca i razna zanovetanja. Ipak, najveći strah pri traganju za stanom, predstavljaju fantomske agencije koje naplaćuju visoke članarine, ali se ugovorom ne obavezuju da pronađu stan. Najčešće svojim članovima proslede spiskove sa brojevima telefona i adresama, pa klijenti sami lutaju gradom tragajući za svojim kutkom. Razočarenje nastaje kada im se na telefone niko ne javlja ili dobijaju uvek isti odgovor, da je stan izdat, a neretko sa druge strane žice neko se razgalami kako nikad nije ni imao stan za izdavanje.
Iz Udruženja podstanara „Velegrad“ upozoravaju da se prilikom potpisivanja ugovora sa agencijom koja posreduje izdavanje, pažljivo proveri ugovor, odnosno da li se njime agencija obavezuje da pronađe stan u nekom određenom roku ili se samo nudi kao posrednik. Takođe, dobijene kontakte stanodavaca trebalo bi na licu mesta proveriti u prostorijama agencije.
– Nedavno nam se obratio dečko čiji su roditelji, preko rođake, položili kaparu, a kasnije i ostatak ugovorenog novca za stan u kojem je trebalo da stanuje taj momak iz unutrašnjosti. Navodni vlasnik stana odlagao je useljenje uz izgovor kako je potrebno da se prostor sredi. Kada su se ljudi pojavili na datoj adresi, vrata su bila zaključana, a stanodavac kao i posrednička agencija nisu odgovarali na telefonske pozive – objašnjava Ljiljana Milovanović, član Izvršnog veća Udruženja podstanara „Velegrad“. Ona upozorava klijente da po potpisanom ugovoru i plaćenoj usluzi posredniku obavezno zatraže i fiskalni račun od agencije.
Katarina Lazarević iz agencije „Alka“ preporučuje da se nikakve članarine i usluge ne plaćaju do trenutka potpisivanja ugovora sa stanodavcem.
– Moj savet je da klijenti ne plaćaju za ono što mogu da dobiju jednostavnim prelistavanjem oglasa, kao i da strogo vode računa da stanodavac bude i vlasnik stana, a kada su u pitanju ovlašćena lica, ta ovlašćenja treba pomno proveriti, čak i kada se ta lica predstavljaju kao rođaci pravih vlasnika – napominje Lazarevićeva.
Kirije i do 650 evra
U zavisnosti od strukture i lokacije stana za kojim tragate, potrebno je izdvojiti od 150 do 200 evra za garsonjeru. Cene jednosobnih stanova su od 200 do 400, dok se za dvosoban stan u centru grada plaća i do 650 evra mesečno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
