Pištalo (NBS): Paljenje biblioteke je bio zločin protiv mašte

Upravnik Narodne biblioteke Srbije (NBS) Vladimir Pištalo rekao je otvarajući izložbu da je paljenje biblioteke na Kosančićevom vencu u bombardovanju Beorada 6. aprila 1941. godine, „zločin protiv mašte“.

„Bez mašte čovek je stvar, bez biblioteke čovek je trska koja ne misli“, rekao je Pištalo i podsetio da je zgrada na Kosančićevom vencu prvo bila „samo oštećena, a onda je, po Hitlerovom ličnom naređenju, u trećem pokušaju, srušena“.

U napadu nemačke avijacije uništeni su svi inventari i katalozi biblioteke, knjižni fond od 500.000 svezaka, zbirka od 1.424 ćirilska rukopisa i povelja od 12. do 17. veka, kartografska i grafička zbirka od 1.500 brojeva, zbirke od 4.000 naslova časopisa, 1.800 naslova novina.

Direktor Muzeja žrtava genocida Dejan Ristić rekao je da je paljenje biblioteke najveći zločin počinjen nad kulturnim nasleđem u čitavoj Evropi.

On je dodao da će na ovoj izložbi posetioci prvi put videti predmete koji do sada nisu bili predstavljeni javnosti, između ostalog pismo nekadašnjeg upravnika Narodne biblioteke Đure Daničića iz 1858. godine, deo koji je sačuvan od bombardovanja.

Izložene su i muzikalije koje se čuvaju u biblioteci na Faklutetu muzičke umetnosti, dnevnik sa arheoloških iskopavanja 1976. godine, nacistički album sa fotografijama koje svedoče o razornosti bombardovanja, naveo je Ristić.

Prema njegovim rečima, „najpotresniji“ eksponati na toj postavci biće dve glave lava, „jer su to najveći segmenti zgrade Narodne biblioteke koji su sačuvani“.