Počeli sa radom dnevni boravci za decu sa smetnjama u razvoju

Ona je istakla da je do takve odluke došlo na osnovu mišljenja i uputstava epidemiologa, koji su istovremeno propisali i potrebne mere zaštite od virusa COVID-19.

– Obratili smo se Gradskom zavodu za javno zdravlje i oni su nam dali određene preporuke kako bi dnevni boravci mogli da počnu sa radom. Pretvorili smo ih u određeni plan mera i od 1. juna dnevni boravci počeli su sa radom, a povratak u njih odvijaće se fazno. U prvoj fazi povratak je dozvoljen onima čiji su roditelji zaposleni, kako bi gužve u dnevnim boravcima bile što manje – rekla je Stanisavljevićeva, podsetivši da Beograd ima 642 korisnika u dnevnim boravcima, a da je tokom prva dva dana u njih krenulo oko 70 korisnika.

Sekretarka za socijalnu zaštitu podsetila je da se od samog početka krize i vanrednog stanja poštovalo mišljenje struke i da će tako biti i u narednom periodu.

– Mere u dnevnim boravcima i svim drugim gradskim institucijama socijalne zaštite i dalje su na veoma visokom nivou, jer epidemija još uvek traje. Potom, treba imati na umu da su naši korisnici zbog svog zdravstvenog stanja i hroničnih stanja posebno ugroženi. Zato smo posebno oprezni i pre ulaska u dnevni boravak. Pri ulasku u vozilo korisnicima se meri temperatura, potom i u samom boravku, dok pri tome svi zaposleni imaju potrebnu zaštitnu opremu, a prostorije se redovno dezinfikuju i provetravaju – podsetila je Nataša Stanisavljević, naglasivši da je osnovni prioritet u sadašnjoj situaciji borba za zdravlje korisnika i zaposlenih u sistemu socijalne zaštite.

Kao posebno značajnu činjenicu istakla je da u sistemu gradske socijalne zaštite nije bilo nijednog obolelog korisnika.

– U proseku smo u Prihvatilištu za odasla i stara lica imali oko stotinu korinika i još 30 dece u Prihvatilištu za decu Beograda. To je upravo rezultat dobre primene mera i odgovornog ponašanja svih zaposlenih. Podsetiću da su direktori tih institucija i zaposleni bili u preventivnoj izolaciji dva puta po 15 dana zajedno sa svojim korisnicima, te zato na samom vrhuncu epidemije nismo imali zaraženih u našim prihvatilištima. Ta velika požrtvovanost nema cenu, ali Skupština grada odlučila je da usvoji naš predlog za novčanu nagradu zaposlenima, kao i da na predlog Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu budu nagrađeni i zaposleni u vrtićima koji su tokom trajanja vanrednog stanja bili raspoređeni u zdravstvene institucije. Uz naše veliko hvala, to će biti i nagrada za ljude koji su bili spremni da budu sa decom, starima, beskućnicima i svima drugima kojima je bila potrebna posebna zaštita u vreme pandemije – kazala je Nataša Stanisavljević.

Ona je podsetila i da novčana davanja, koje za porodilje daje Grad Beograd, ne kasne, te da se isplaćuju svakog 25. dana u mesecu, kako u vreme vanrednog stanja tako i nakon.

– Od početka godine Sekretarijat za socijalnu zaštitu isplatio je 149 miliona dinara, a paralelno sa tim primamo zahteve za isplatu davanja za vreme porodiljskog, za negu dece, roditeljski dotatak, dečji dodatak i novčana davanja porodiljama grada Beograda. Porodilje sve svoje potrebe završavaju u našem sekretarijatu i preko portala eBeba, koji je uveden pre dve godine i koji omogućava da se direktno u porodilištu popunjava zahtev, kako porodilje ne bi morale da idu od šaltera do šaltera – objasnila je sekretarka.

Ona je navela da je za vreme vanrednog stanja Sekretarijat za socijalnu zaštitu primio 7109 zahteva i uradio 7811 rešenja, te da nema zakašnjenja i da se sve odvija u zakonskim rokovima.

– Dobro funkcionisanje sistema socijalne zaštite govori da smo pokazali odgovornost i da su građani sigurni, pogotovo u vreme vanrednog stanja. Grad Beograd je u vreme vrhunca borbe protiv virusa korona funkcionisao i ništa nije stalo. Nijedno pravo i novčano davanje nije bilo ni ugroženo ni stopirano – poručila je Stanisavljević.

Govoreći o organizaciji sistema socijalne zaštite u gradu, Stanisavljevićeva je istakla da je ponosna na to da su u vreme vanrednog stanja uspeli da se organizuju kol-centri u svim beogradskim opštinama.

– Tada smo primili preko 80.000 poziva, a volonteri su više od 40.000 puta izašli na teren. To je pokazatelj snage jednog grada koji je pomogao sugrađanima. Podelili smo pakete pomoći, kako penzinerima čija su primanja manja od 30.000 dinara, tako i osobama sa invaliditetom, interno raseljenim licima i svim ugroženim građanima – rekla je ona.

Prema njenim rečima, nakon vanrednog stanja Sekretarijat za socijalnu zaštitu nastavlja da svakodnevno prati šta se dešava u ustanovama socijalne zaštite.

– Dok još uvek traje pandemija, na snazi su mere opreza u svim našim ustanovama. U toku su renoviranja klubova za penzionere, koji će biti otvoreni kada stručna lica to procene i odobre – zaključila je Stanisavljevićeva.