“Električni autobusi jesu moderni, a svakako i atraktivni, ali beogradski problem nije lako rešiv.
Idealno rešenje bi bila mešovita nabavka novih dizel autobusa i električnih, čime bi grad Beograd dobio na atraktivnosti, a pritom bi se zagađenje smanjilo i kvalitet usluge povećao” zaključak je analize koju je izradio specijalizovani portal za održivi saobraćaj “E-mobilnost” .
Povod za ovu analizu bila je, kako su naveli, “bombastična” izjava gradonačelnika Siniše Malog, da se “Grad Beograd bori za što veći broj elektrobusa, kojih trenutno ima pet, ali će ih do kraja godine biti 80. Ti autobusi ne ispuštaju izduvne gasove i veći argument za njihovu nabavku nije potreban”.
E-mobilnost podseća da je Beograd prvi tender za nabavku električnih vozila raspisao tek početkom 2016. godine, kada posao vredan oko 2.5 miliona evra dobija izraelsko-bugarski koncern Chariot Motors, koji se obavezao da će Beogradu isporučiti pet električnih autobusa Higer. Prvog septembra 2016. godine zvanično se pušta u rad linija EKO1 između Vukovog spomenika i naselja Belvil na Novom Beogradu.
“Međutim, dok je gradonačelnik Mali ponosno predstavljao prvu liniju sa elektrobusima u Evropi, kako ju je sam neosnovano krstio, fokus industrije električnih autobusa je bio u susednom glavnom gradu, Sofiji. Naime, na ulicama bugarskog grada, nekoliko proizvođača je vodilo rat tako što je slalo svoje najveće adute pre otvaranja tendera za trideset električnih autobusa, šest puta više nego što ih ima u Beogradu” ukazuje E- mobilnost.
Ruta beogradske eko linije, iako je skoro celom trasom pokrivena drugim linijama gradskog prevoza, izazvala je pozitivne reakcije Beograđana.
“Iako skupa i verovatno ishitrena, odluka za nabavku pet električnih autobusa donela je svoje pozitivne strane. GSP Beograd je eksploatisanjem ovih pet autobusa stekao iskustvo za širenje bešumne flote” zaključuje se u analizi.
E-mobilnost podseća i da je gradonačelnik Mali tokom 2017. godine u nekoliko navrata izjavio da će Beograd kupiti još 10 Higerovih elektrobusa, ali nijedan tender nije otvoren do danas.
“Međutim, GSP Beograd ima gorući problem u svom dvorištu, a to je aktuelni vozni park. On se obnavlja izuzetno sporo, pa je GSP u saobraćaj prošle godine pustio samo 50 novih autobusa, dok su stari srednjepodni autobusi, sa Euro 2 i Euro 3 normama izduvnih gasova i dalje u saobraćaju. Ako se uzme u obzir da su beogradski električni autobusi koštali trostruko skuplje nego niskopodni solo autobusi na dizel, što znači da bi umesto 80 električnih bilo moguće nabaviti 240 konvencionalnih autobusa, paradoks je jasan” navodi ovaj portal.
Oni dodaju i da se podrazumeva da se dovodi u pitanje ekologija i zaštita životne sredine, ali grad ujedno ima i veliki problem što svojim putnicima ne može da obezbedi ulaz bez prepreka u skoro polovinu svojih autobusa, čija je prosečna starost nešto veća od 10 godina.
“Nabavkom velike količine novih dizel autobusa bi se problem pristupačnosti rešio u velikoj meri. Pritom, Euro 6 norma izduvnih gasova ima čak desetostruko manju emisiju štetnih oksida nego što je to slučaj sa Euro 3 normom. Plasiranjem 200 ovakvih vozila na mesto Euro 3 autobusa, za razliku od nabavke 80 električnih i ostanka 120 Euro 3 vozila u voznom parku, daleko bi se brže rešio problem zagađenosti životne sredine u gradu Beogradu i mestima do kojih seže javni prevoz glavnog grada” ukazuje analiza portala E-mobilnost.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
