Učenici beogradskih srednjih škola i fakulteta retko kada u okviru svoje nastave imaju praktičan rad koji bi im kasnije pomogao pri pronalaženju zaposlenja. Iako je to neuobičajeno za naše učenike, studenti i srednjoškolci većine evropskih zemalja i Amerike ovakav vid upoznavanja sa budućom profesijom imaju kao obavezu u okviru redovnog školovanja. Mnogi smatraju da je „izbegavanje“ praksa ustvari jedan od glavnih razloga što naši učenici zaostaju za vršnjacima u svetu.
Kod nas, mnoge škole insistiraju na knjiškom obrazovanju, a ono što se zanemaruje, a preko je potrebno je upravo praktično iskustvo, te je rezultat toga da mladi kod nas vrlo često završe školu, a da još uvek nisu sigurni čime u životu žele da se bave.
Marko Dimitrijević, završio je opštu gimnaziju i kako kaže kao svršeni gimnazijalac, bukvalno nije znao koja je to profesija kojom će se baviti i koja će eventualno obeležiti njegov životni put.
– Iskreno veoma mi je žao što sam upisao gimnaziju. Često mi se čini da od količine gradiva koju sam morao da savladam znam od svega po malo, a u suštini ne znam ništa. Ne mogu da kažem da nije bilo predmeta koji su okupirali moju pažnju, ali ono što stvarno nedostaje je praksa gde bi mogao iz prve ruke da vidim kako izgleda bilo koja firma i šta se radi u njoj. Mislim da bi mi to olakšalo izbor za budućnost, jer praksa ipak nosi nešto što u knjigama ne piše- kaže Marko.
Pojedini državni fakulteti kod nas ne omogućavaju praktično usavršavanje svojim studentima, te nakon dobijene diplome, oni se prvi put suočavaju sa poslom kojim žele da se bave.
– Ne sećam se da mi je bilo koji kolega sa bilo kod državnog fakulteta kod nas pominjao da je u toku studija išao na praksu. Ako je neko od nas i prošao kroz praktičnu obuku to je morao sam sebi da organizuje. To je veliki hendikep koji svako od nas kada izađe sa fakulteta nosi. Svi poslodavci traže iskustvo, a zanemaruje se knjiško znanje koje mi obilato posedujemo ali koje za zaposlenje nije dovoljno- priča Svetlana Vučković, studentkinja Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
S druge strane u Americi i srednjoškolci i studenti imaju mogućnost da se učlane u klubove različitog profila gde mogu da se informišu o praktičnom usavršavanju i da saznaju što više o poslu kojim žela da se bave. Srednjoškolci i studenti sami vode ovakve klubove uz asistenciju profesora koji nadgleda njihov rad i usmerava njihove ideje i želje u odgovarajućem pravcu. U skladu sa tim omladina ima mogućnost da razvije svoje sposobnosti, interesovanja i talente i da u skladu sa sopstvenim afinitetima postane aktivan član društva. Većina njihovih univerziteta u okviru redovnog programa podrazumeva i praksu koja je neophodan uslov da bi se stekla diploma. Ova praktična obuka podrazumeva sticanje svih neophodnih znanja vezanih za posao kojim će se student u budućnosti baviti, dužinu trajanja određuje sam univerzitet, ali najkraća praksa je pola godine. Svršeni studenti imaju bogato radno iskustvo sa kojim mogu bez dalje obuke da stupe na željeno radno mesto.
Anna de Groot, pohađa srednju školu u Kaliforniji i kako kaže uz diplomu iz škole će poneti i bogato iskustvo u oblasti novinarstva.
– Iskustvo u novinasrvo stekla sam radeći na pripremi godišnje knjige, koja kod nas izlazi svake godine. U ovoj godišnjaku nalazi se celokupan pregled događaja u toku godine u našoj školi. Pored tehnike pisanja novinskih sadržaja, naučila sam i sve što treba da zna jedan dobar fotoreporter. Ujedno ovi godišnjaci zahtevaju kvalitetan dizajn, te slobodno mogu reći da sam ga u potpunosti savladala. Stekla sam adekvatno znanje da sledeće godine postanem jedan od urednika godišnjaka – kaže Anna.
Osim u Americi, redovna praksa je uključena u obrazovni sistem i u pojedinim Evropskim zemljama kao što su Engleska, Francuska i Nemačka, čija fakultetska populacija prednjači sa radnim iskustvom, koje je ulazna karta za bilo koje zanimanje u budućnosti.
Virtuelne firme
U Beogradu pojedine srednje škole omogućuju svojim učenicima da steknu određeno iskustvo radom u virtuelnoj firmi.
– Naš razred je „stvorio“ virtuelnu firmu, gde smo mogli da se upoznamo sa kompletnim funkcionisanjem jednog preduzeća što je svakako prednost u odnosu na naše vršnjake koji nisu imali ni ovakvu mogućnost, ali mana je to što su i naše greške na neki određeni način bile virtuelne, što svakako ne bi bio slučaj da smo otišli u neko pravo preduzeće i radili par meseci u njemu. Ipak meni je i ovo pomoglo da shvatim da je ekonomija ono čime želim da se bavim u budućnosti- kaže Danijela Ljubinković, učenica Ekonomske škole u Beogradu.
U korak sa svetom idu i pojedini privatni fakulteti u Beogradu, te svojim studentima obezbeđuju šestomesečnu praksu u preduzeću odgovarajućeg profila uz stručni nadzor.
– Provela sam šest meseci u jednoj marketinškoj agenciji i moj rad je nadzirao mentor. Sve što sam želela da naučim o marketingu postigla sam kroz ovu praksu. Pored toga što sam se upoznala sa marketingom na praktičan način dobila sam i preporuku, sa kojom imam veće šanse pri zaposlenju- rekla je Danica Mićić, studentkinja jednog od privatnih fakulteta u Beogradu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
