Prokop najkatastrofalnija greška saobraćaja u Beogradu

I sedmatesetih godina kada je projektovan i sada je jednako nepristupačan sa svih strana, to je topografski najnezgodnije mesto – jedna užasno zapuštena lokacija, Jatagan-mala“, kritikovao je Vukan Vučić, saobraćajni inženjer i član Srpske akademije nauka i umetnosti.

Vučić, inače i dugogodišnji profesor na američkom univerzitetu Pensilvanija, gostovao je u Beogradu održavši večeras predavanje „Beograd bez železničke stanice“ u Centru za prostorno planiranje, pred punom salom kolega – stručnjaka iz oblasti saobraćaja, urbanizma, arihtekture i građevinarstva.

I svi do jednog klimali su glavom na argumente koje je poznati akademik iznosio protiv premeštanja glavne železničke stanice, da bi kasnije kroz diskusiju dali i svoje predloge kako da se smanje negativni efekti ovog saobraćajnog rešenja. 

To saobraćajno rešenje Vučić je ocenio kao „najkatastrofalniju grešku u istoriji prostornog planiranja Beograda“ između ostalog i zato što putnicima treba 20 minuta samo da izađu sa stanice, zato što moraju da pređu tri do četiri kilometra do centra grada odakle imaju saobraćajnu vezu sa drugim delovima grada, za razliku od postojeće Glavne železničke stanice, koja je povezana sa šest, samo tramvajskih linija, koje idu kao 11 krajeva grada.

– Zadržavanje postojeće stanice je važno jer je bolje locirana, ceo život grada se odvija oko nje. I ta „vizija“ da Beograd siđe na reke je moguća sa održavanjem ove stanice u funkciji – dovoljno je da se uklone šine koje nisu neophodne.  

Ona je važna i za budući metro, ako se ona zatvori Beograd ostaje bez železničke stanice, upozorava Vučić. Profesor dodaje da su u centru planiranja uvek bile interesne grupe i to šta će da se gradi, dok je malo ko govorio o putnicima, narodu, kao krajnim korisnicima, onima zbog kojih se to i gradi. 

– U svetu se planovi pa i železnica i saobraćaj uređuju u skladu sa konceptom „livable city“ odnosno grad koji je prijatan i funkcionalan za život, pre svega običnih ljudi. Naročito osuđujem kada se kaže da je ovo političko pitanje, ili da to radi ova vlada, to je problem koji kod nas već dugo postoji, naglasio je profesor.

Da problem oko uređenja železničke mreže već dugo traje, potvrdio je i Nenad Kecman, izvršni direktor „Železnica Srbije“, koji je objasnio da se nijedna od primedbi i sugestija železničara ne usvaja a da železnica ostaje marginalizovana umesto da ona bude centar integracije saobraćaja čitavog grada i da ga povezuje sa svetom.

– Železničari sa velikim nezadovoljstvom gledaju na ovo pitanje. Oduvek su pružali otpor izmeštanju Glavne stanice jer se grad već orjentisao kao toj njoj. Kada je krenuo da se gradi Beograd na vodi ubeđivali smo gradske vlasti da jedan veliki poslovno stambeni centar ne može kvalitetno da funkcioniše bez šinskog sistema. Ako pravite ekskluzivni poslovni kompleks morate ga povezati sa aerodromom, nažalost nista od toga nije prihvaćeno, ističe Kecman. On dodaje i da su inistirali da se Glavna železnička stanica sačuva u funkciji makar u sukom pojasu, kao i da bi vozovi mogli da se integrišu u plan o izgradnji tunela od savske do dunavske padine, međutim ni za to nije bilo sluha.  

– Borili smo se i za stari železnicki most, bez koga ćemo ostati na samo jednom mostu za vozove a ako se na njemu nešto desi čitav saobraćaj se prekida. Ali ni to nije prihvaćeno sa obrazloženjem da investitor ne želi šinske sisteme u blizini. Kad je krenula priča oko metroa, isprojektovane su dve linije a nijedna se ne sastaje nigde ni sa jednom železničkom stanicom. Pitao sam da navedu bilo koji grad u svetu gde je takav slučaj, upozorio je Kecman. On naglašava i da metro porao da ide makar ka Prokopu jer je to jedina šansa da ta stanica ima putnike,  a već su prokopani tuneli za silazak u metro. 

Zamerke na povezivanje različitih sistema prevoza imao je Borislav Bata Stojkov, arhitekta i bivši direktor Urbanističkog zavoda, koji je objašnjavao kako su ranije planske dokumente morale da odobre sve stručne institucije – urbanisti, inženjeri, projektanti, javna preduzeća za gradnju puteva, sektor za metro, kako bi sistem bio usaglašen.

– Danas je problem što ne postoji koordinacija infrastrukture i vidova saobraćaja i sinhronizacija – da se zna kojim redosledom i prioritetima treba graditi. Sve se dešava od danas do sutra, od jedne tačke do druge – od Makiša do stanice, a šta će biti sa ostatkom grada niko ne mari. Nema sistemskog pristupa i voleo bih da čujem mlađe kolege kako to rešavaju, ali nema odgovora zato što danas nalozi stižu odozgo. Ranije su u diskusijama učestvovali i stručnjaci i čelnici grada, politike ali svi zajedno su donosili odluke – ukazao je Stojkov. 

Među okupljenima na predavanju bilo je i stručnjaka koji su trentuno zaposleni u Urbanističkom zavodu, nadležnim gradskim sekretarijatima, ali oni se nisu uključili u raspravu sa argumentima koji bi odbranili postojeći plan premeštanja železničkog centra na stanicu Prokop.

Nakon žustre polemike završnu reč dao je akademik Dušan Teodorović, takođe doktor nauka saobraćajstva, zaključujući da ovo ipak jeste pitanje političke volje za čije rešavanje je potrebno animirati sve građane.

– Kada su me pitali da li će na ovom predavnju biti politike, rekao sam „kako da ne“! Zato što odgovori na sva ova pitanja leže negde u političkoj ravni. Jer građanima nije predočena detaljna analiza bilo koje odluke  koju vlast donosi. A to su pitanja koja direktno imaju uticaj na to kako građani žive, i boli me što oni ćute. U Beogradu se sve projektuje tako što investitor kupuje nekakvo zemljište a onda on i vlast, kao deca, uzimaju flomastere i crtaju nekakve linije – metroa, železnice… Javnost to mora da zna, zato to jeste političko pitanje, naglasio je Teodorović. 

Okupljeni su razmatrali ideju da upute otvoreno pismo javnosti sa argementima protiv izmeštanja stanice koje bi potpisao veći broj stručnjaka o čemu će se detaljno dogovarati u narednim danima. 

Stanica važna svim ljubiteljima Beograda

Profesor Vučić osvrnuo se i na protest koji je nedavno održalo „Udruženje ljubitelja železnica“ protiv ukidanja glavne železničke stanice, o čemu je Danas izveštavao. On je istakao da ovo nije samo pitanje ljubitelja železnice već svih „ljubitelja Beograda zbog vitalnog značaja za čitav saobraćajni sistem grada“.

Dalekosežni plan koji je propao

Profesor Vukan Vučić objašnjavao je i da je iste kritike ponavljao od kada je Prokop stanica osmišljena, još sedamdestih godina prošlog veka, ali ih još uvek niko nije uvažio.

– U to vreme mnogi su govo rili da će se taj kraj razviti, da treba gledati dalekosežno, da će se tu ulagati, iako novca ni tada nije bilo. Očajno loše mesto je izabrano sa pretpostavkom da sve može da se izgradi. Ali to se nije desilo – čitav plan je propao i kada je to bilo evidentno trebalo je da se revidira plan. Ja sam i pre 20 godina govorio kako da se smanje problemi ali do sada me niko nije poslušao, ističe on.