Radojičić: Beograd dobija Hitnu pomoć koja će moći da odgovori na sve zahteve

Prema gradonačelnikovim rečima, sanacija ovog objekta planirana je u tri faze. U prvoj fazi će biti izgrađen potpuno novi blok A, blok B se delom dograđuje i delom obnavlja, dok je za treći blok – blok C planirana rekonstrukcija. 

Prvi čovek Beograda podsetio je da od kada je izgrađena šezdesetih godina, zgrada Hitne pomoći nikada nije bila rekonstruisana i da se broj stanovnika u prestonici višestruko uvećao.

– Grad Beograd je milionski glavni grad i konačno će nakon 60 godina dobiti Hitnu pomoć, ali po evropskim standardima, koja će moći da odgovori svim potrebama građana. Planirano je da bude dograđeno šest hiljada kvadrata, što će ukupno sa postojeće dve hiljade biti ukupno osam hiljada kvadrata – najavio je gradonačelnik Zoran Radojičić.

On je naglasio da je važno što će rekonstruisana zgrada Hitne pomoći imati edukativni centar sa svim potrebnim uslovima.

– U edukativnom centru projektovana je sala za predavanja poput amfiteatra sa 195 mesta i pet kabinteta gde će se vršiti obuka specijalizanata, stalni treninzi ekipa Hitne pomoći, kao i obuka starijih i mlađih sugrađana za pružanje prve pomoći – rekao je Radojičić.

Kako je dodao, Kol centar će biti izuzetno značajan deo zgrade s obzirom na to da iz ovog dela sve ekipe dobijaju instrukcije za dalji rad, a rekonstrukcijom će biti znatno veći i funkcionalniji.

Radojičić je podsetio da je zgrada Hitne pomoći jedna od četiri koje će se rekonstruisati po principima energetske efikasnosti – projekat „Termalna rehabilitacija četiri javna objekta u Beogradu” koji ima za cilj promovisanje smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte i potrošnje energije. 

– Realizacijom ovog projekta smanjiće se emisija ugljen–dioksida za 40 odsto do 70 odsto, dok će uštede za grejanje i potrošnju električne energije biti i do 60 odsto. Ovaj projekat omogućava rekonstrukciju i termalnu rehabilitaciju gradskih objekata koji su od vitalnog značaja za funkcionisanje grada, a to su pored Hitne pomoći, Studentska poliklinika i Stacionar, i Gradska biblioteka, jedan od kulturnih spomenika naše prestonice – istakao je Radojičić.

Gradonačelnik Beograda je dodao da je ukupna vrednost projekta 16 miliona evra, od čega 11 miliona evra predstavlja doprinos EU (IPA 2018), a pet miliona evra iznosi zajam koji će Grad Beograd uzeti od EBRD. On je najavio početak realizacije projekta Hitne pomoći za prvu polovinu 2020. godine i dodao da ova četiri objekta neće biti jedina koja će se rekonstruisati po principima energetske efikasnosti.

– Ovo je pilot projekat na temu energetske efikasnosti, ali ovde nećemo stati. Već se razmatra mogućnost nastavka realizacije ovog projekta uz uključivanje drugih gradskih objekata, a fokus će ubuduće biti na objektima socijalne i dečje zaštite – rekao je gradonačelnik Radojičić. 

Radojičić je zaključuo da će, uz veliko zalaganje Ministrastva zdravlja koje poslednjih godina svakodnevno radi na poboljšanju medicinskih uslova u celoj Srbiji, i Grad Beograd ovim projektom dati svoj doprinos.