Radojičić: Pametni gradovi omogućavaju bolji život sugrađana

Kako prenosi Beoinfo, na seminaru su predstavljena iskustva finskih pametnih gradova koji teže da stvore održivu i ekološku infrastrukturu i rešenja koja će na najbolji način zadovoljiti potrebe građana, kao i mogućnosti da ta iskustva pomognu institucijama i kompanijama u Srbiji da dalje razvijaju i primenjuju rešenja pametnih gradova.

Gradonačelnik je tom prilikom pohvalio Finsku, navodeći da ova država prednjači u oblasti pametnih gradova.

– Sve nas koji govorimo o pametnim gradovima, koji verujemo u njih i koji im težimo, povezuje želja da život naših sugrađana učinimo boljim, jednostavnijim, funkcionalnijim i da što bolje koristimo resurse koje imamo, ostvarujemo uštede, da brže rešavamo komunalne probleme i da imamo što bolju komunikaciju sa građanima. Na putu ka tom cilju koristimo pametne tehnologije, uvodimo inovacije, poštujemo ekološke principe. Tako je i u Beogradu, rekao je Radojičić.

On je naveo da su potrebe za promenama kakve ovaj koncept donosi potvrdile prognoze da će u narednih 15 godina Beograđana biti za oko 250.000 više nego danas.

– Moramo da na vreme pripremimo i organizujemo naš grad kako bi mogao da odgovori na izazove gradova koji rastu, od saobraćajnih gužvi, komunalnih probema do unapređenja komunikacije sa Upravom, smatra on.

On je dodao da je Beograd počeo sa pripremama i planiranjem čiji će se rezultati osetiti u godinama koje slede. Pojedini projekti su u pilot fazi ili se primenjuju u određenom delu grada, a istovremeno ostvaren je i konkretan napredak, pogotovo u oblasti saobraćaja i komunikacije sa građanima.

– Saobraćaj je jedan od najvećih izazova u Beogradu. Njegovom rešavanju pristupamo humano i ekološki, želeći da skratimo vreme putovanja, bolje koristimo postojeće resurse i podstičemo građane da koriste javni gradski prevoz umesto sopstvenog vozila. Radimo i na uvođenju sistema za adaptibilno upravljanje saobraćajem svetlosnom signalizacijom. Reč je o trogodišnjem projektu, a realizacija prvih raskrsnica i centralnog serverskog sistema u Centru za upravljanje očekuje se krajem godine, istakao je Radojičić.

Kao sledeći izazov, naveo je javni prevoz i istakao da nam iskustva Helsinkija mogu pomoći.

U pametnim gradovima, komunikacija građana i uprave je brza, jednostavna i moguća putem različitih kanala, naveo je gradonačelnik. U prethodnom periodu, razvijen je softver Beogradskog pozivnog centra koji godišnje ostvari oko 150.000 telefonskih i oko 40.000 elektronskih komunikacija. Uz sve to, servira se i oko 20.000 komunalnih vesti godišnje, a u skladu sa kapacitetima službi nastoji se da se svaki problem reši najbrže moguće.

Značajni su pomaci i u oblastima zaštite životne sredine, ali i pored toga gradonačelnik ocenjuje da u ovoj oblasti ima i dosta prostora za napredak. Kao pozitivan primer, naveo je projekat pametnog parkiranja koji je započet sa ciljem da se vozačima pruže brže informacije o najbližim slobodnim parking mestima. Postavljene su info-table koje pokazuju broj slobodnih mesta u garažama u blizini. Time se vozačima smanjuje vreme koje bi trošili na traženje parking mesta, a istovremeno se znatno smanjuje emisija ugljen-dioksida.

– Po pitanju otpada, na malom broju kontejnera imamo primenu „smart” koncepta, odnosno praćenje popunjenosti kontejnera. U ovom trenutku, reč je o oko 200 kontejnera, a u planu je da ih u budućem periodu bude znatno više, kao i da se rute JKP „Gradska čistoća” optimizuju prema tome, ukazao je gradonačelnik.

On je rekao da se za razvoj pametnog grada, po meri građana, ne sme sva pažnja usmeriti samo na uvođenje tehnologije, senzora i interneta.

– Važno je i da učimo od drugih i da njihove modele prilagođavamo specifičnostima našeg grada. Zbog toga mi je posebno drago što su naši gosti u Beogradu veliki finski stručnjaci i ljudi iz najvažnijih finskih organizacija, agencija i kompanija u ovoj oblasti. Helsinki je jedan od najpametnijih gradova na svetu. Otvoreni smo za saradnju sa vama i svaki savet koji imate za nas je dobrodošao, poručio je gradonačelnik Beograda.

Ambasador Finske Perti Ikonen naveo je da Helsinki ima ambiciozne ciljeve da postane najfunkcionalniji grad na svetu i karbon neutralan do 2035. godine, a rešenja pametnih gradova će doprineti ovom cilju.

– Verujem da iskustva Finske mogu da pomognu srpskim institucijama i kompanijama da razmišljaju više o razvoju koncepta pametnih gradova i da podstaknu na bržu implementaciju ovih rešenja. Na ovaj način se može uticati na unapređenje poslovnog okruženja u Srbiji, kao i na konkurentnost u budućnosti, rekao je ambasador Perti Ikonen.

Predsednik Saveza za e-upravu NALED-a Željko Tomić precizirao je da danas u svetu više od pedeset odsto populacije živi u gradovima, a taj broj se iz godine u godinu dramatično povećava.

– Uz to ide i veliki problem rešavanja osnovnih pitanja funkcionisanja gradova. Primena novih tehnologija nije stvar modernizma nego nasušna potreba, rekao je Tomić.

On je ocenio da se samo na ovaj način mogu naći rešenja za nagomilane saobraćajne i energetske probleme, kao i za pitanja zaštite životne sredine.

Finska je lider u svemu ovome i zato, dodao je Tomić, treba učiti od najboljih. NALED ujedinjuje one koji treba da primene savremene tehnologije i kompanije koje inteligentnim rešenjima daju doprinos čitavom tom poslu.