Radojičić: Predanim radom na realizaciji nekoliko strateških projekata, bližimo se tome da Beograd postane Zelena prestonica

Radojičić je naveo da su izgradnja fabrika za preradu otpadnih voda, razvoj sistema šinskog saobraćaja, kupovina električnih autobusa i tramvaja, termalna rehabilitacija zgrada, uvođenje sistema javnih bicikala, te širenje mreže biciklističkih staza, izgradnja 10.000 metara kvadratnih zelenih zidova i povećanje površina pod šumom za 10 odsto među ključnim projektima kako bi Beograd postao zeleniji i ekološki prijatnije mesto za život.

„Na poslednjoj sednici Skupštine grada Beograda usvojili smo nekoliko strateških dokumenata i akcionih planova koji se odnose na pitanja očuvanja životne sredine. Akcioni plan za Zeleni grad je svakako jedan od najznačajnijih. Glavni cilj ovog plana je poboljšanje kvaliteta vazduha. Veliku zahvalnost dugujemo Evropskoj banci za obnovu i razvoj i Vladi Japana za pruženu pomoć u razvoju ovog akcionog plana“, rekao je Radojičić.

Prema njegovim rečima, grad je usvojio i Plan kvaliteta vazduha do 2030. godine, sa kratkoročnim i dugoročnim akcionim planom a, kako je Radojičić istakao, prema analizi stručnjaka saobraćaj je konstantni izvor zagađenja tokom cele godine, dok su u zimskom periodu najveći problem individualna ložišta, kojih ima oko 200.000 u Beogradu.

„Dodatno ćemo intenzivirati javni gradski prevoz kako bismo podstakli građane da ga koriste u većoj meri, i smanjili upotrebu automobila. Dugoročne mere se odnose pre svega na završetak obilaznice oko Beograda, čime izmeštamo tranzitni saobraćaj iz centra grada. Pored kupovine autobusa na električni pogon i gas, povećavamo broj biciklističkih staza, sprovodimo program gašenja kotlarnica i priključivanje građana na sistem daljinskog grejanja i gasovoda, i time utičemo na poboljšanje kvaliteta vazduha u Beogradu. Pitanje smanjivanja emisije gasova staklene bašte je izuzetno važno, posebno u kontekstu borbe protiv klimatskih promena. Potpisivanjem Sporazuma gradonačelnika za klimu i energiju 2018. godine, obavezali smo se da smanjimo emisiju gasova staklene bašte za 40 odsto i da izradimo Akcioni plan za održivu klimu i energiju. Ovaj plan jeste ambiciozan, ali našu viziju Beograda kao zelenog i održivog grada možemo postići jedino zajedničkim radom na realizaciji ovog plana“, istakao je Radojičić.

On je dodao da će na kvalitet vazduha u Beogradu pozitivno uticati metro i podsetio da će izgradnja prve linije Beogradskog metroa početi krajem godine.

„Metro će smanjiti gradske gužve za 30 odsto, što će svakako uticati na kvalitet vazduha. Beograd zaslužuje da ima više zelenih površina u centru grada i na tome aktivno radimo. Samo na Savskom trgu posađeno je oko 300 stabala. U planu je realizacija projekta izgradnje Linijskog parka na Donjem Dorćolu, koji obuhvata potez od Beton hale do Pančevačkog posta, a planirne su i pešačke i biciklističke staze u okviru ovog projekta. Tokom 2019. godine pokrenuta je i akcija „Drvo za Beograd”, zajedno sa Nemačkom razvojnom agencijom GIZ. Kao rezultat te akcije Beograd je dobio 2.000 stabala“, naglasio je gradonačelnik.

Prema Radojičićevim rečima, Beograd nastoji da nađe potpuno rešenje pitanja kanalizacije i sistema za preradu otpadnih voda.

„Aktivno radimo na rešavanju višedecenijskog problema direktnog ispuštanja kanalizacije u naše reke. U toku je izrada projekta, a na jesen počinje izgradnja fabrike za preradu otpadnih voda u Velikom selu. Postrojenje će se prostirati na površini od oko 97 hektara. Fabrika će prikupljati otpadne vode iz centralnog dela starog Beograda, ali i otpadne vode iz Sremčice, Železnika i Banovog Brda, kao i Novog Beograda i Zemuna“, rekao je Radojičić.

Cirkularna ekonomija je jedan od ciljeva Zelenog plana Evrope, a najvažniji instrument cirkularne ekonomije je reciklaža, dodao je Radojičić.

Grad Beograd je, kako je ukazao, usvojio lokalni plan upravljanja otpadom 2021-2030, sa ciljem da se poveća stopa recikliranja otpada iz domaćinstava, kao i da se značajno smanji količina biorazgradivog otpada koji se deponuje.

„Trenutno imamo oko 730 podzemnih kontenjera za odvajanje otpada, a do kraja godine u planu je nabavka još 300. U planu nam je takođe da podelimo još 25.000 kanti za separaciju otpada, a trenutno oko 27.000 domaćinstava koristi takve kante na teritoriji prestonice. U cilju toga da na deponiju Vinča odvozimo samo reciklabilni otpad. Planiramo da izgradimo još sedam reciklažnih centara i četiri transfer stanice gde će se otpad dopremati pre odvoženja na dalji tretman“, zaključio je gradonačelnik Beograda.