Radojičić: U borbi protiv ambrozije važno je da svi damo svoj doprinos

– Izdvojeno je znatno više novca, ali je ključno da se vodi računa da se ta sredstva iskoriste na pravi način. Važno je da svi damo svoj doprinos u borbi protiv ambrozije i da iz godine u godinu imamo sve bolje rezultate – rekao je Radojičić.

On je podsetio da je Grad Beograd 2019. godine usvojio novu desetogodišnju Strategiju uništavanja ambrozije.

– Želeo sam da napravimo novu desetogodišnju strategiju, s obzirom na to da se sa tom biljkom i s tim problemom ne možemo izboriti tako što ćemo kratkoročno iz godine u godinu pokušavati da je eliminišemo. Moramo da pravimo dugoročne planove i da se na taj način borimo protiv ambrozije. Posle akutnog i teškog perioda sa virusom korona, trenutno se radi monitoring, pre svega u prigradskim opštinama, kako bi se tačno definisalo gde se nalazi ambrozija – rekao je Radojičić.

Istakao je da se na uređenim zelenim površinama, o kojima vodi računa JKP „Zelenilo – Beograd”, ovaj problem uspešno rešava.

– Sledeća značajna grupa površine o kojoj razmišljamo su neuređene gradske površine i to je deo najvećeg fokusa u ovom trenutku. Ambrozije ima puno i na privatnim posedima, na poljoprivrednim zemljištima, kao i na teritoriji prigradskih opština. Plan je da gde god možemo, uništavanje sprovedemo košenjem, a da se hemijska sredstva ostave kao poslednja opcija. Sredstva koja se koriste su bezbedna po zdravlje ljudi i životinja – kazao je Radojičić.

Osvrćući se na započete projekte, istakao je da su se veliki projekti, poput Savskog trga, Ulice patrijarha Pavla, izgradnje Doma zdravlja u Borči i izgradnje škole u Leštanima, radili i u vreme pandemije.

– Kada je reč o Savskom trgu, 8. maja je pušten saobraćaj iz Nemanjine ka Karađorđevoj ulici, a trenutno se radi potez od Nemanjine ka Savskoj ulici. Na trgu će biti 250 stabala i trudićemo se da on bude što zeleniji. U narednom periodu će stići i spomenik Stefanu Nemanji, visine 23 metra. Sa Terazijama, Trgom republike, Trgom Nikole Pašića, Slavijom i Savskim trgom ćemo imati jedan trougao, koji će i našim građanima i ljudima koji budu dolazili u Beograd dati jednu novu dinamiku – objasnio je gradonačelnik.

On je istakao da je jedan od strateških delova plana razvoja Beograda da se Beograd spusti što je moguće više na reke.

– Želimo da od Ade pa do Pančevačkog mosta rešavamo deo po deo i da to bude jedna velika promenada, koja će biti dostupna svim Beograđanima. Što se tiče Linijskog parka, ove nedelje počela je izrada idejnog rešenja, odnosno deset idejnih rešenja koji će se integrisati u jednu celinu. Taj deo grada biće ozelenjen i imaće dosta interesantnih sadržaja, po uzoru na linijske parkove sličnog tipa. Neki od primera kako su veliki gradovi uspeli da reše slične delove gradova su u Americi ili Moskvi. Verujem da ćemo početkom sledeće godine imati mogućnost da dobijemo prve građevinske dozvole i već u sledećoj godini početi da radimo – kazao je Radojičić.

Gradonačelnik je istakao da u Beogradu trenutno ima oko 103 kilometra biciklističkih staza.

– Kroz Savski trg će ići biciklistička staza koja treba da poveže Slaviju, Nemanjinu ulicu i Promenadu. Potom, kada se uredi ceo deo od Ade pa do Pančevačkog mosta, kroz linijski park, spajanjem preko Savskog trga do reke, moći će da se ide na levu stranu prema Adi i na desnu stranu prema Beton hali. To je samo jedan segment kako će se uvezivati biciklističke staze koje već postoje, sa ovim koje ćemo da napravimo realizacijom novih projekata. Ideja je da naredne dve i po godine, oko 110 kilometara novih biciklističkih staza imamo u različitim delovima Beograda. Biciklističke staze, i uopšte biciklizam, imaju tri dimenzije. S jedne strane saobraćajnu, s druge strane ekološku, a s treće strane rekreativnu dimenziju. Iz ovog razloga je važno da dižemo svest kod ljudi da što više koriste bicikle, ali i kod vozača da vode računa o biciklistima, jer nam je bezbednost na prvom mestu – rekao je gradonačelnik Radojičić.