Saobraćaj po ugledu na Kopenhagen 1Delegacija Beograda u poseti Kopenhagenu, gradu biciklističkog saobraćaja Foto: Beoinfo

Delegacija Beograda posetila je Kopenhagen, prestonicu biciklističkog saobraćaja na poziv čuvenog danskog arhitekte Jana Gela, koji je nedavno boravio u Beogradu, gde je promovisao svoju novu knjigu „Gradovi za ljude”.

Kopenhagen je poznat po najbolje uređenim javnim prostorima zbog čega je u nekoliko navrata proglašavan za grad sa najvećim kvalitetom života. Delegaciju je predvodio gradski urbanista Milutin Folić, a sa njim su u radnoj poseti Kopenhagenu bili i predstavnici Sekretarijata za saobraćaj sa sekretarom Dušanom Rafailovićem na čelu, zatim projektanti „Beograd-puta” i „Zelenila – Beograd”, prenela je Služba za informisanje Grada Beograda.

Delegacija Beograda imala je i priliku da biciklima obiрe grad koji je i na temperaturi oko nule bio preplavljen ovim dvotočkašima. Delegacija Beograda imala je susret sa gradskim arhitektom Kopenhagena Tinom Sabi, koja je objasnila kako se Kopenhagen transformisao iz grada automobila u grad pešaka i biciklista. Ona je istakla da su ulaganje u uređenje javnih površina, pristupačnost zelenih površina i posebna pažnja usmerena na pešake dobar način da grad postane „grad za ljude”.

Folić je naglasio da je poseta organizovana u cilju edukacije upravo ovih ljudi koji na terenu sprovode strategiju Grada Beograda.  Reč je o strategiji da se uređenjem javnih površina ulica, trgova, urbanih džepova, parkova i priobalja i izgradnjom biciklističke infrastrukture potpuno okrene hijerarhija u saobraćaju. Cilj je da se pešacima i biciklistima da prioritet u odnosu na automobilski saobraćaj, naveo je Folić. Beograd je ovaj posao počeo realizacijom projekta Identitet, Mobilnost, Ekologija (IME) иime je grad kao prioritet u uređenju i razvoju stavio upravo ove vrednosti. Folić je precizirao da je Kopenhagen tek nedavno dobio prvu liniju metroa, a da je udeo biciklističkog saobraćaja gotovo 50 odsto u dnevnom saobraćaju, dok je u Beču to 17 procenata, Ljubljani 13, brdovitom Bernu 14, a u Beogradu zanemarljivih 0,7 odsto. Zato, zaključio je gradski urbanista, to predstavlja ogroman potencijal.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari