Gradski sekretar za životnu sredinu Goran Trivan potvrdio je za naš list da je aerozagađenje u Beogradu povećano, ali da situacija nije alarmantna i da se redovno vrše merenja štetnih čestica u vazduhu.
– Koncentracije suspendovanih čestica, sumpor- dioksida, azot- dioksida i azot-monoksida jesu povećane, ali to je uobičajeno u zimskim mesecima. Situacija nije alarmantna, jer da jeste, većbi bile preduzete odgovarajuće mere – izjavio je Trivan.
On je podsetio da je aerozagađenje posledica izduvnih gasova vozila, meteoroloških prilika, visokog vazdušnog pritiska, nedostatka vetra, ali prvenstveno grejanja na mazut, koji daleko više zagađuje vazduh od gasa.
Pre problema sa isporukom gasa Beogradske elektrane koristile su mazut samo 18 odsto, (stare kotlarnice koje mogu da rade samo na mazut), tri odsto ugalj (individualne kotlarnice), a 79 odsto energenata činio je gas. Danas, međutim, mazut čini 97 odsto energenata koji se koriste za grejanje stanova sa centralnim grejanjem, kao alternativa za gas.
Inače, u Beogradu postoji 26 mernih mesta na kojima se stalno prati prisustvo zagađujućih materija u vazduhu i kretanje stepena zagađenosti u glavnom gradu. Pokazalo se da su najugroženiji delovi grada Bulevar despota Stefana, Slavija, Terazijski tunel, „Gazela“, Novi Beograd, Jerneja Kopitara, odnosno ulice oko toplana i tamo gde je frekvencija saobraćaja visoka. I dr Snežana Matić-Besarabićiz Zavoda za javno zdravlje koja se bavi kontrolom kvaliteta vazduha složila se da situacija nije alarmantna. Ona je dodala da juče i prekjuče čak nije bilo nikakvih povećanja zagađenosti vazduha. S obzirom na to da se kontrola kvaliteta vazduha obavlja stalno, najsvežiji podaci o tome kolike su u datom času vrednosti štetnih materija u vazduhu, mogu se videti i na sajtu www.beoeko.com.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
