Šta piše u nacrtu zakona

U isto vreme, u javnosti su mogle da se čuju brojne kritike na račun teksta nacrta, od tvrdnji da je zakon pokušaj rehabilitacije generala Milana Nedića i njegove „Vlade narodnog spasa“, revizije istorije II svetskog rata, apsolutizacije srpskih žrtava logora i marginalizacija žrtava jevrejske i romske zajednice, do onih da će čitav projekat biti samo unosan posao. O tome šta zaista stoji u nacrtu novog zakona govori član Komisije Stefan Radojković, istoričar i doktorand Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

– Prema tekstu nacrta, formalni naziv glasi „Zakon o Ustanovi Spomen Žrtve“. Dakle, zakon se odnosi na uspostavljanje institucije. Zadaci takve ustanove bi bili arhivska i muzeološka, naučnoistraživačka, nastavno obrazovna, informativna i izdavačka, molitvena i memorijalna delatnost. Dodatno, predviđa se da ova institucija svoj rad obavlja u saradnji sa srodnim međunarodnim ustanovama kao i da obavlja poslove u vezi sa rekonstrukcijom i adaptacijom postojećih autentičnih objekata između ostalih zaduženja. Zakon se isključivo odnosi na uspostavljanje ustanove, i samo sud može da rehabilituje generala Nedića. Takođe, prisustvo članova jevrejske i romske zajednice, eminentnih istoričara, kao i predstavnika Srpske Pravoslavne Crkve i IHRA, trebalo bi da jamči naučnu i moralnu utemeljenost rada Komisije i sprečavanju svakog pokušaj revizije i/ili distorzije istorije – objašnjava Radojković.

Sam nacrt Zakona, nastavlja, oslanja se na Zakon o osnivanju Muzeja žrtava genocida, koji, iako je osnovan 1992. kako bi bio korišćen u političke svrhe, ne menja činjenicu da Republika Srbija, nekada kao deo SFRJ, do tada nije imala državnu instituciju koja bi se isključivo bavila istraživanjima ratnih zločina.

– NJima su se bavili obično pojedinci ili grupe ljudi na sopstvenu inicijativu, manje ili više stručno, zavisno od slučaja do slučaja. Dakle, potreba za jednom profesionalnom naučnoistraživačkom ustanovom, institucionalnim pristupom i kontinuitetom je postojala. Logično je da su autori nacrta Zakona želeli da se kontinuitet u institucionalnom, profesionalnom, naučnom i istraživačkom pristupu nastavi, pogotovo ako se imaju u vidu rezultati pomenute institucije. Dovoljno je reći da naučni radnici Muzeja žrtava genocida uporno, profesionalno i predano rade na utvrđivanju stvarnog broja žrtava jasenovačkog logorskog kompleksa – kaže Radojković.

On navodi da su u autori zakona uneli značenja ključnih pojmova – genocid, genocid nad srpskim narodom, Holokaust (Šoa) i Porajmos.

– Kako bi se osigurala puna nepristrasnost u tumačenju datih termina, ali i transparentnost u radu same Komisije, predsednik Komisije, NJ. p. episkop pakračko-slavonski gospodin Jovan, uputio je poziv Međunarodnoj alijansi za sećanje na Holokaust (International Holocaust Remmembrance Aliance, IHRA) da pošalju jednog od svojih stručnjaka koji bi, kao stalni član Komisije, nadgledao istu i pomagao u radu. Poziv je prihvaćen i 22. zasedanju Komisije prisustvovao je je gospodin Bruno Bojer – kaže Radojković.

U delu nacrta Zakona koji nosi naziv „Posebni muzeji Ustanove Spomen Žrtve“ predviđeno je da će se u Ustanovu inkorporirati Muzej žrtava genocida, te da će biti formirani muzeji Holokausta i Porajmosa, koji će uživati odgovarajuću autonomiju, a da će „Obim i način ostvarivanja autonomije biti bliže uređeni Statutom Ustanove Spomen Žrtve.“

– Navedeni član daje poseban prostor za istraživanje i komemoraciju stradanja romske i jevrejske zajednice, te suštinski pobija tvrdnju o marginalizaciji romskih i jevrejskih žrtava. Šta više, predstavnici jevrejske (Ruben Fuks) i romske zajednice (Dragoljub Acković) dali su svoje predloge o obimu i načinu ostvarivanja autonomije koji bi bili uneti u finalnu verziju predloga Zakona – dodaje Radojković.

On ističe, pored saradnje sa vodećim međunarodnim institucijama kada su u pitanju istraživanja i memorijalizacija Holokausta, Porajmosa i genocida tokom Drugog svetskog rata, i važnost činjenice da će buduća „Ustanova“ biti „od javnog značaja i raditi pod okriljem Vlade Republike Srbije“.

Jedinstvena prostorna celina

– Centralna kula na Starom sajmištu, jedan od simbola stradanja Jevreja, Roma, Srba i antifašista na ovom prostoru, je oduzeta uz pravičnu nadoknadu, eksproprijacijom, licima koja su je koristila kako bi se u nju smestile prve kancelarije buduće „Ustanove Spomen Žrtve“. Nacrt zakona obavezuje nadležne organe da izvrše parcelaciju i da formiraju jednu katastarsku parcelu, koja dobija zvanični naziv „Spomen Žrtve“. Dakle, prostor nekadašnje Bežanijske bare, odnosno Beogradskog sajma pre Drugog svetskog rata, a tokom rata Logora za Jevreje „Zemun“ i Prihvatnog logora, jeste jedna i jedinstvena prostorna celina gde će se nalaziti memorijalni kompleks tri muzeja (Muzej žrtava genocida, Muzej Holokausta i Muzej Porajmosa)- objašnjava Radojković.