Stanari žrtve „slučaja Trudbenik“

Na zakazanom iseljenju porodica Jokić i Dupljanin nije se pojavila ni policija, koja obično asistira u takvim slučajevima. Iseljenje je zakazano po odluci Privrednog suda, a u tom radničkom naselju, koje čini samački hotel i više drvenih baraka, žive 32 porodice.

Trudbenik je u stečaju nakon što je 2008. godine privatizovan i kupila ga je kompanija Montera, vlasnika Dragana Kopčalića, tada funkcionera Demokratske stranke, a prinudni upravnik rasprodaje imovinu firme kako bi se namirili dugovi poveriocima.

Vojislav Jokić, čija šestočlana porodica je prva dobila rešenje suda, u baraku kao privremeni smeštaj uselio se 1992. godine, uz obećanje rukovodstva Trudbenika da će dobiti stan na prvoj raspodeli. On je od tada više puta pokušavao stan od 32 kvadrata u baraci da otkupi, ali mu nije dozvoljavano, čak mu je, kao i svim stanarima, Montera isekla struju i grejanje, pa su morali sami da ih uvode.

Jokić je ukazao da mu, kao i ostalima, Kopčalić duguje više od 20 plata, što je oko dva miliona dinara u neto-iznosu, o čemu imaju sudske presude, ali ne mogu da ih naplate.

Stanari u barakama su nudili da ta potraživanja „prebiju“ otkupom prostora u kojem žive, ali im nije dozvoljeno.

„Čim je Montera preuzela Trudbenik 2008. godine, odmah su tražili naše iseljenje, ali smo uspevali to da odgađamo, preko svojih advokata, koje smo plaćali, a na kraju se ispostavilo da su oni radili za Kopčalića i odugovlačili do odluke Apelacionog suda, koja je njemu odgovarala“, rekao je Jokić.

Arifa Dupljanin, koja je takođe dobila rešenje o iseljenju, a čiji muž je pre 10 godina umro od srčanog udara nakon jednog od sastanaka na kojima im je prećeno iseljenjem, rekla je da ona nema kuda i da iz barake mogu samo „mrtvu daje izbace“. U toj baraci ona sa dva sina živi od 1988. godine, a pokojni muž joj je, kao i ostali, pristao na privremeni smeštaj zbog obećanja da će uskoro dobiti stan na Novom Beogradu.

Ona je ukazala i na činjenicu da im, iako im nije dozvoljen otkup koji su tražili i nisu vlasnici, Poreska uprava redovno dostavlja godišnje rešenje o porezu, koje plaćaju, 8.500 dinara za 32 kvadrata barake i još 16 koje su nadogradili.

U rešenju Privrednog suda se od izvršitelja traži da „predmetne prostorije ispražnjene od svih lica i stvari preda na nesmetano korišćenje tužiocu, ovde izvršnom poveriocu Trudbeniku u roku od 15 dana od prijema ‘pismenog’ otpravka presude 14. avgusta“.

Aktivisti inicijative su simbolično, lancima i katancima zagradili ulaz u dvorišta dve barake, a na ogradi su istakli razne transparente, među kojima i „Protiv terora vlasti“, „Bez doma niko“, „Ujedinjeni protiv eksploatatora“, „Lopovi, lopovi, lopovi“.

Sporne privatizacije

Stanari naselja su sredinom jula uputili i zvanično pismo predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, ali odgovor do danas nisu dobili. Bez odgovora su ostala i pisma koja su mu upućivali dok je bio premijer. „Više nemamo poverenje ni u njega, a na osnovu nas je došao na vlast, obećavajući rešenje sporne 24 privatizacije, od kojih je jedna i privatizacija Trudbenika“, ukazao je Jokić. On je podsetio i da je Vučić 2010, dok je bio opozicija, a radnici Trudbenika štrajkovali pred Vladom, dolazio da im se obrati i tad obećavao da, ako naprednjaci dođu na vlast, niko neće smeti da ih izbaci iz tog privremenog smeštaja dok im ne reši stambeni problem.