Stanisavljević: Beograd postaje inkluzivan grad

Ona je otvorila takmičenje u orijentaciji sa belim štapovima i razgovarala sa članovima organizacije o izazovima sa kojima se susreću, ali i o uslugama koje Grad Beograd pruža.

Kako prenosi gradski sekretarijat za informisanje, događaju su prisustvovali podsekretar za saobraćaj Nenad Matić i predsednik Gradske organizacije slepih Beograda Nikola Đorđević.

Stanisavljevićeva je istakla da je Sekretarijat za socijalnu zaštitu putem javnih konkursa za finansiranje programa Gradskoj organizaciji slepih Beorada u prethodne četiri godine opredelio više od 17 miliona dinara.

– U cilju olakšanog kretanja slepih i slabovidih osoba na teritoriji grada, Sekretarijat za saobraćaj izvršio je ozvučenje 34 pešačka prelaza i postavio 77 zvučnih signala, a obezbeđeno je i 510 zvučnih uređaja na 67 raskrsnica u Beogradu – rekla je gradska sekretarka za socijalnu zaštitu.

Ona je naglasila i da je u gradu ukupno 11,5 kilometara taktilnih traka, kao i da je Grad Beograd finansirao izradu projektne dokumentacije za izgradnju poligona za samostalno kretanje slepih i slabovidih učenika, površine 900 metara kvadratnih u školi „Veljko Ramadanović” u Zemunu.

– Posebno smo ponosni na poligon za samostalno kretanje, koji je jedinstven u našoj zemlji i verovatno u regionu. Veoma je moderan i učenici ove škole moći će da savladaju i nauče brzo snalaženje i orijentisanje – rekla je Stanisavljevićeva i dodala da su ovo koraci koje je grad preduzeo kako bi bio otvoren za sve.

Govoreći o promenama i novinama koje su uvedene za slepe i slabovide osobe u Beogradu, gradska sekretarka je istakla sa ponosom da je njihov položaj značajno unapređen, prenosi Beoinfo.

– Poboljšanje kvaliteta života jačanjem samopoštovanja, osposobljavanje za samostalan život, zapošljavanje i ostvarivanje različitih prava, prioritetni su ciljevi Gradske organizacije slepih Beograda, koja broji više od dve hiljade članova – rekla je ona i podsetila da je ovaj sekretarijat uveo i usluge personalnih asistenata i ličnih pratilaca.

Stanisavljevićeva je navela da zajedničkim snagama i podrškom može da se učini da Beograd bude grad jednakih šansi u kojem svaki pojedinac može da razvija svoje mogućnosti.

– Pružamo podršku i to činimo konkretnim primerima. Očekujemo i predloge šta je to potrebno u gradu da se promeni u narednom periodu – rekla je ona i dodala da Beograd postaje inkluzivan grad u kome su pokrenute usluge socijalne zaštite koje položaj slepih i slabovidih, ali i svih osoba sa invaliditetom podiže na viši nivo.

Matić je najavio da će svi semafori u Beogradu biti promenjeni, ali da nije sigurno koliko će taj proces trajati zbog obimnosti posla, te da će time broj semafora sa zvučnom signalizacijom biti povećan.

– Sekretarijat za saobraćaj će uvek biti na raspolaganju Gradskoj organizaciji slepih Beograda i za sve predloge i buduće projekte zajedno ćemo se konsultovati. Razgovarali smo o aktuelnim problemima, prepoznali smo neke potrebe i već našli načine da ih rešimo – rekao je Matić.

Nikola Đorđević, predsednik Gradske organizacije slepih Beograda, ocenio je da je Dan belog štapa veoma značajan za slepe kako u Beogradu tako i u čitavoj zemlji, pa i šire, jer se obeležava u većini zemalja u svetu.

– Tog dana uspevamo da privučemo veću pažnju javnosti, sa akcentom na to šta je potrebno da se uradi u narednom periodu, ali i da se sumiraju rezultati. U Beogradu je postavljeno 510 zvučnih signala i urađene su taktilne staze na saobraćajnicama koje su renovirane, a naša sugestija je da se radi i na projektu najave autobusa koji dolaze na određeno stajalište, od čega bi korist imali ne samo slepi već i stariji sugrađani, ljudi sa trenutnim problemom sa vidom ili naprosto oni sa manjkom pažnje – naveo je Đorđević.

On je dodao da bi ovaj sistem bio veoma koristan, a ujedno bi predstavljao visok standard razvoja, koji je redak čak i u Evropi.