Stanisavljević: Ko se obrati za pomoć biće zbrinut u sistemu socijalne zaštite

Prema njenim rečima, to je jedina ustanova te vrste u Beogradu i tokom 2018. godine primljeno je 376 ljudi, od čega je novih prijema bilo 271.

– Jedini relevantan podatak za teritoriju Srbije dobijen je za 2011. godinu, kada je rađen popis i kada je registrovano 445 primarnih beskućnika. Primarni beskućnici su ljudi koji nemaju krov nad glavom i koji žive na ulici. Sekundarnim beskućnicima smatraju se ljudi koji žive u neadekvatnom smeštaju ili nehigijenskim naseljima. Na teritoriji Srbije 2011. godine bilo je 445 primarnih beskućnika, od čega 164 u Beogradu – istakla je Stanisavljevićeva.

Ona je podsetila da sistem socijalne zaštite funkcioniše tako da svako ko se obrati za pomoć bude zbrinut.

– Da bismo bili u mogućnosti da pomognemo ljudima koji su u stanju potrebe, pre svega nam je potrebna informacija. Apelujem na građane da se ne ustručavaju i da naročito u zimskim mesecima pozovu Centar za socijalni rad ukoliko primete osobu kojoj je pomoć potrebna. Prema nezvaničnim podacima baziranim na istraživanjima, u Beogradu postoji između 1.000 i 2.000 beskućnika, dok je taj broj na teritoriji Srbije mnogo veći. U pitanju su istraživanja koja su rađena u saradnji sa Crvenim krstom. U poređenju sa drugim evropskim gradovima i državama, to nije veliki broj i to je još jedan razlog zbog kojeg apelujemo na ljude da nam se jave jer je sistem socijalne zaštite, naročito u Beogradu, osmišljen tako da možemo da pomognemo svakome ko nam se obrati – naglasila je gradska sekretarka za socijalnu zaštitu.

Ona je dodala da je izmenama Zakona o prebivalištu i boravištu ljudima koji žive na ulici omogućeno da imaju ličnu kartu. Naime, član 11. ovog zakona kaže da lice koje nema smeštaj može biti prijavljeno u opštinskom odeljenju Centra za socijalni rad u mestu gde trenutno živi. Druga mogućnost je da bude prijavljeno u ustanovi socijalne zaštite gde je trenutno zbrinuto.

– Veoma je važno da ljudi koji nemaju prebivalište imaju ličnu kartu, odnosno svoj identifikacioni dokument. To je važno i za sistem socijalne zaštite jer svako na taj način sebi omogućava osnovna prava. Sistem socijalne zaštite je u koordinaciji sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i Zakonom o zdravstvenom osiguranju. Što se tiče Grada Beograda, kada lice dobije ličnu kartu, ono stiče pravo na republičku novčanu pomoć oko 8.000 dinara mesečno, ali i na jednokratne i interventne pomoći grada, kao i obrok u narodnoj kuhinji, pomoć u vidu participacije kada se nalazi u ustanovi socijalne zaštite, odnosno odeću i obuću. Grad na dnevnom nivou obezbeđuje 12.500 obroka, a lice koje se nalazi u ustanovi socijalne zaštite ima pravo na džeparac – precizirala je Nataša Stanisavljević.

Ona je posebno istakla da je prošle godine 112 ljudi koji su se nalazili u Prihvatilištu za odrasla i stara lica, kao ustanovi za urgentno zbrinjavanje, dobilo svoj trajni smeštaj. To je bitno, kako je istakla, imajući u vidu da preko 60 odsto ljudi koji se tamo nalaze imaju više od 60 godina.

Ona je podsetila da su sudbine ljudi koji se nalaze u takvoj situaciji veoma kompleksne, kao i da prema podacima kojima raspolažu, više od 70 odsto ljudi su muškarci, niskog obrazovanja i nezaposleni.

– Sistem socijalne zaštite funkcioniše i vrata kod nas su svima otvorena, ali da bismo nekome pomogli, potrebno je da nam se obrate za pomoć. Trenutno je na smeštaju u Prihvatilištu za odrasla i stara lica 139 ljudi. Za ovu godinu radimo studiju izvodljivosti i napokon krećemo sa proširenjem i kompletnim renoviranjem ove ustanove. Veoma je važno da ti građani znaju da mogu da računaju i na Grad Beograd i na pomoć koju grad nudi. Zato apelujemo da nam se obrate za pomoć jer tada ulaze u sistem socijalne zaštite – istakla je Stanisavljevićeva.

Ona je naglasila ulogu Centra za socijalni rad za radno sposobna lica koja u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje pokušava da ih ponovo ekonomski osposobi.

– Pored toga, Grad Beograd bar jednom godišnje ima konkurs za socijalno stanovanje, gde je cena zakupa minimalna, a postoji i socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima gde su građani čak oslobođeni plaćanja zakupnine. Postoje razni vidovi pomoći, a u planu je i da otvorimo jednu vrstu info-pultova koji bi upućivali beskućnike kako da nam se obrate za pomoć, jer ko god nam se bude obratio, pomoć će i dobiti – zaključila je Nataša Stanisavljević.