Stojčić: Usvojen Plan za linijski park, biće urbana Ada Ciganlija

Ide se ka tome, dodao je, da čitav grad Beograd bude pokriven planskom dokumentacijom i da svako na svojoj parceli zna šta je moguće izgraditi, ali i da Grad Beograd može da izgradi infrastrukturu, objekte javne namene i sve što je potrebno da bi ovo bio jedan od najlepših gradova na svetu.

– Beograd već jeste jedan od najlepših gradova, ali je neophodno da ima sve ono što je potrebno. Plan linijskog parka je najznačajniji plan, a tiče se uređenja javnog prostora. Plan obuhvata teritoriju kojom je nekada išla železnička pruga, a kada je ona izmeštena ostao je potez od 4,6 kilometara koji je slobodan i koji na inicijativu predsednika Srbije pretvaramo u parkovsku površinu. Ona će potpuno transformisati ne samo ovaj deo Starog grada i Palilule već i čitav Beograd. To će postati urbana Ada Ciganlija i generisaće veliki broj korisnika. Linijski park zadovoljava i saobraćajne potrebe u smislu parkiranja ispod zemlje na više tačaka. Čitav taj prostor biće ozelenjen, osim travnatih uređenih površina naći će se šetalište, biciklističke staze i više tačaka sa javnim objektima, kao što su muzička akademija, veći broj sportskih terena i dečjih igrališta. Park ide do Pančevačkog mosta gde ćemo u narednim godinama nastaviti ozelenjavanje, tako što ćemo Adu Huju proglasiti javnom zelenom površinom, odnosno urbanom šumom. Uključujući čitav potez od Ade Ciganlije preko Sajma koji će se rekonstruisati, pa pored Beograda na vodi, parka u Karađorđevoj ulici, linijskog parka i Ade Huje, imaćemo ozbiljan zeleni bedem koji će pomoći u poboljšanju kvaliteta vazduha u Beogradu – naglasio je Stojčić.

On je podsetio da je 55 mladih ljudi izradilo idejno rešenje za čitav ovaj prostor koji je podeljen u deset celina. Nadamo se, dodao je, da ćemo ove godine uspeti da krenemo sa radovima u prvoj i drugoj celini, na delu od Beton hale zaključno sa SC „25. maj”, što je u ingerenciji „Zelenila – Beograd” koje ima uslove započne radove.

– Naredne godine ćemo započeti radove u ostalim celinama, a da bi se to desilo ove godine mora da se sprovede javna nabavka za izradu projektne dokumentacije – dodao je Stojčić, a prenosi Sekretarijaz za informisanje grada Beograda.

On je naglasio da je veoma važan i plan Kosančićevog venca, jer se na taj način razrešavaju mnoga važna pitanja ove kulturno-istorijske celine.

– Jedan od najvažnijih uslova koji sadrži ovaj plan je da nema narušavanja kulturnog nasleđa, nema nečega što bi se eventualno gradilo i ugrozilo ovu kulturno-istorijsku celinu. Ovim planom je omogućeno proširenje prostora uz Velike stepenice, dodatno je obrađena parcela gradske galerije na Kosančićevom vencu, obrađena je parcela sadašnje Primenjene akademije koja se širi kako bi se odmah nakon usvajanja ovog plana pokrenuo postupak javnog arhitektonskog konkursa za proširenje i izgradnju nove akademije. Imamo i deo gde je nekada bila biblioteka koja je bombardovana u Drugom svetskom ratu, a na kojem smo omogućili izgradnju memorijalnog parka, odnosno svojevrsnog memorijalnog centra koji će istovremeno biti i park – objasnio je Stojčić.

On je napomenuo i „BIO4 kampus” koji se nalazi ispod Torlaka i naveo da je ideja Vlade RS da se napravi poseban kampus sa Biološkim fakultetom i kampusom koji treba da pokaže strateško opredeljenje Grada Beograda i Republike Srbije u smislu formiranja novih uslova u novim savremenim objektima, te da to bude primereno velikom evropskom gradu, što podrazumeva visok nivo usluge prema studentima.

– Oni će tu stanovati, raditi, baviti se naučnim radom i ovim planom to će im biti i omogućeno, a planirana je i izgradnja stanova za pripadnike službe bezbednosti. Ono što građani čekaju dugo jeste i Plan detaljne regulacije Prvomajske ulice. Ova ulica danas je jedna od najzakrčenijih ulica u saobraćajnom smislu. Njena regulacija se širi drastično i to će postati važna gradska saobraćajna površina koja povezuje deo od Altine prema starom jezgru Zemuna i centru Beograda. Posebno će stanovnike koji žive u naselju Slanci radovati što konačno imamo planski razrešeno i to pitanje. Tu se misli na nedostajuću infrastrukturu koja treba da se izgradi, kao i ostale javne objekte – rekao je Stojčić.

Prema njegovim rečima, veoma važan plan, čije se usvajanje očekuje decenijama, jeste Plan detaljne regulacije nastavka Ulice Dimitrija Tucovića na Čingrijinu.

– To predviđa proširenje Čingrijine ulice kako bi se saobraćaj iz Dimitrija Tucovića preusmerio prirodnim nastavkom u Čingrijinu i spojio s Bulevarom kralja Aleksandra. Time će se smanjiti pritisak i na bočne ulice, kao i na Batutovu ulicu. U ovom slučaju pristigli su i amandmani građana, koji su imali sastanke u Gradu Beogradu. Ova trasa planirana je već decenijama svim planskim dokumentima, a nema ugrožavanja javnog zelenila. Ovaj plan je najznačajniji u smislu saobraćaja u široj centralnoj gradskoj zoni – zaključio je Stojčić.