Stručnjaci o skulpturi Despota Stefana Lazarevića: Spomenik „napredizmu“

Ipak, već na samom početku realizacije te ideje, kao i prilikom predstavljanja idejnog rešenja u decembru prošle godine, javili su se mnogi sporni momenti, na prvom mestu lokacija na kojoj je odlučeno da se spomenik podigne, koji su, ovaj put i stručnu javnost naterali da reaguje.

„Plemenita ideja da grad Mladenovac dobije spomenik posvećen Despotu Stefanu Lazareviću, pretvorila se u podizanje spomenika aktuelnoj režimskoj propagandi“, zaključak je Jasmine Grbić, master istoričarke umetnosti, iz građanskog pokreta „Samo jako!“ iz Mladenovca.

„Neupućenom čitaocu ovih redova primedba može delovati maliciozno i možda grubo, ali pošto se radi o prilično komplikovanoj i osetljivoj temi njeno preciznije razmatranje  je neophodan preduslov za razumevanje problema. Memorijalna skulptura se podiže radi sećanja na znamenite ljude, a odabir konkretne istorijske ličnosti diktiran je vrednosnim sistemom vladajućih politika u datom vremenu. Finalni izgled skulpture zavisi od prostora u koji se skulptura postavlja kao i od vajarskog dometa umetnika koji je izrađuje. Prilikom predstavljanja idejnog rešenja, a koje se odigralo pre konkursa za projekat, već se govorilo o mestu Centralnog parka u Mladenovcu kao o lokaciji na koju će spomenik biti postavljen“, objašnjava za Danas Grbić.

Već tada je, nastavlja ona, javnost negodovala, jer se u Centralnom parku već nalazi spomenik „Palim ratnicima u borbama 1912-1918“ koji je prepoznatljiv simbol grada. U tom parku male površine nalaze se i spomen-česma palim borcima od 1990 – 1999. godine; spomen-bista pesniku Miloradu Petroviću Seljančici; kao i skulptura američkog umetnika Rafaela Konsuegre. Ponovno razmatranje problema lokacije, ako ga je ranije uopšte i bilo, se nije dogodilo, navodi Grbić.

„Za autora spomenika, još pre samog konkursa, izabran je vajar Velimir Karavelić. Rad ovog umetnika karakteriše upotreba čistih i svedenih formi. Ova činjenica je posebno značajna iz razloga što se pred umetnika izneo niz zahteva zbog kojih će sam autor morati da odstupi od svog prepoznatljivog stila, mišljenja je Grbić.

„Dakle, od dva osnovna preduslova za podizanje spomenika, nijedan nije ispunjen. Lokacija Centralnog parka je loša jer će se postavljanjem novog spomenika tik uz postojeći, obesmisliti značaj oba. Iako je sam odabir umetnika možda dobar, nametnutim instrukcijama od strane komisije, dovodi se u pitanje i sam izgled budućeg spomenika“, navodi Grbić.

Kako se, prema mišljenju stručnjaka, ozbiljnom projektu pristupilo na brzoplet način, grupa građana „Samo jako!“ pokrenula je peticiju za promenu lokacije i pronalaženje adekvatnijeg rešenja.

„No sva ova dešavanja imaju smisla, tek ukoliko se sagledaju u kontekstu tretmana kulturne baštine i spomeničkog nasleđa od strane aktuelne vlasti, na nivou republike. U Beogradu se planira izgradnja gondole na Kalemegdanu, glavna železnička stanica je već izmeštena, narušava se prostor oko kule na Gardošu, svedoci smo „restauracije“ Velikog stepeništa. U kontekstu mladenovačkog spomenika, možda najinteresantnija činjenica jeste podizanje spomenika Stefanu Nemanji na Savskom trgu. Podizanjem spomenika slavnim vladarima srednjeg veka aktuelna vlast u svoj sistem vrednosti pokušava da implementira kontinuitet zlatnog doba nacije, u isto vreme ne vodeći računa o sudbini spomeničkog nasleđa na teritoriji Kosova i Metohije. Na ovom mestu, ne mogu da ne pomenem da je u maju 2017, ova ista vlast podigla spomen-bistu Božidarki Damnjanović Kiki“, navodi sagovornica Danasa i zaključuje da je „na pomolu možda rađanje novog umetničkog stila, čistog „napredizma“.

Magistarka Vesna Janković, inženjerka pejzažne arhitekture, kaže da u obrazloženju komisije, „osim jednog malog osvrta, koji nema nikakve veze sa urbanističkim rešenjem“ nema ni reči o urbanizmu.

„Ne bih komentarisala ni jedan deo koji se odnosi na sam kvalitet rešenja, originalnost, likovni, estetski kvalitet, istorijske činjenice… iz poštovanja prema struci koja je, verujem, sve to objektivno i sa merom procenila. Ali komentarisaću kriterijum ostvarena sinteza celine skulpturno-urbanističkog rešenja sa prostorom u kome će skulptura biti postavljena“, navodi Janković.

Ona dodaje da autor Karavelić, kada govori o „usklađivanju skulpture sa postojećim ambijentom“, zapravo i dalje govori o rešenju postamenta, a ne o urbanističkom rešenju.

„To što Despot gleda u Crkvenac i Kosmaj nije opravdanje da se tu njegov spomenik postavi. Ima još boljih mesta, kada bi imalo volje da se potraži. Ali ja i ne očekujem od vajara da zna urbanističke kriterijume ali zato od Komisije i Odbora očekujem da u odlučivanju o mestu gde će se podići spomenik u svoje redove prime i urbaniste, arhitekte, pejzažiste koji bi, verujem imali  mnogo šta da kažu na ovu temu. Zato istoričari, umetnici, ekonomisti, menadžeri… i svi drugi koji ste u ovoj odluci učestvovali dužnost vam je bila ne samo da potražite dozvolu da li spomenik može da se postavi na mesto gde su političari zamislili, da bi zakonsku proceduru ispoštovali, već da zatražite mišljenje stručne i šire javnosti.  Jer se ne radi o postavljanju neke klupe u parku već spomenika jednoj veoma važnoj ličnosti koja je ostavila značajni trag na ovom prostoru. Mislite dragi umetnici o tome, jer ste ovakvom odlukom otvorili vrata da se u buduće i vaše stručno mišljenje ne uvaži i da politička volja nadvlada. Ovoga puta trpi urbanizam, a sledeći put…“, rekla je Janković i pozvala predstavnike različitih struka da zatraže od opštine Mladenovac da organizuje javnu raspravu o mestu za postavljanje spomenika.

Janković je posebno pozvala različita udruženja koja dobijaju sredstva od opštine da se oglase po tom pitanju, „jer da bi opravdali dobijena sredstva trebalo bi da rade u interesu svoga grada“, zaključila je Janković i ponovila da se „ovde ne radi o izgledu spomenika“.

Janković: Da spomenici ne „vire“ jedan iza drugog

„Još ima vremena, probudite se. Jer koliko je važno kako izgleda spomenik podjednako je važno i gde je postavljen. Zato gospodine Karaveliću, sigurna sam da vam neće predstavljati neko veliko zadovoljstvo da vaš spomenik viri iza spomenika ratnicima iz Prvog rata i obrnuto i da se međusobno takmiče koji je simbol mlađanog Mladenovca, osnovanog 1893. godine“, obratila se Janković predstavnicima struka uključenih u izgradnju spomenika.

Grbić: Očekivani izbor autora 

„U poslednjoj odluci komisije za izradu spomenika saopštava se da je prvu nagradu na konkursu za idejno rešenje, koji je objavljen u martu ove godine pod „poetičnim“ nazivom „Program za poziv za izradu rešenja za spomenik despotu Stefanu Lazareviću u Mladenovcu“ naravno bez pominjanja reči konkurs, sasvim očekivano dobio Velimir Karavelić, sa nagradom od 110.000 dinara, a drugu Dragan Đorđević sa 70.000 dinara“, navela je Grbić.