Svečano otvaranje muzičke fontane na trgu Slavija posmatrali su večeras najviši predstavnici gradske vlasti u pratnji istaknutih članova SNS-a, sa visine, okupljeni na koktelu koji je ovim povodom upriličen na vrhu hotela Garni Slavija.
Dok su oni nazdravljali jednom od „kapitalnih“ projekata za turistički razvoj grada, dole, podno njih, na uskim slavijanskim trotoarima stiskala se njihova niža partijska bratija i svi ostali građani željni dugo najavljivane atrakcije. U tom komešanju vladala je mahom pozitivna atmosfera i uzbuđenost, jedini nezadovoljni bili su učesnici saobraćaja koji su se pomalo usporeno kretali začuđeni brojem okupljenih.
Neki od pešaka kojima nije prijala gužva gunđali su usput, nervozni jer nema prevoza, komentarišući da ne znaju čemu ovolika buka oko jedne fontane. Jedan od prolaznika na takve zamerke odgovorio je da je „sve dobro dok narod ima hleba i igara“. Nakon predstavljanja visokih tehnoloških dometa fontane – emitovanja muzike, menjanja svetla i promene jačine vodoskoka, donekle u ritmu muzike, utisci okupljenih su uglavnom bili pozitivni.
Jedan od njih, Goran Trajković, podelio je sa nama da fontana njegova očekivanja ipak nije ispunila.
– Mislim da je ova masa ljudi okupljena jer su nam najavljivali nešto spektakularno, ljudi su očekivali da ti vodoskoci ipak prate ritam muzike, ali to nije sasvim postignuto, ipak je to samo fontana – zaključuje on.
Ima i onih koji su bili zadivljeni bojama, kao Sofija koja kaže da da joj se dopadaju specijalni efekti ali da bi volela da čuje samo klasičnu muziku. Efekti se nisu svidali devojci koja u prolazu dobacuje da su „boje – živi kič“, a graja mase nije se dopala ni penzionerkama koje kažu da žive u blizini i da im je „buke preko glave, samo im još muzika fali“.
Da o ukusima ne treba raspravljati, pogotovo ne onim muzičkim, svedoči Vera Nešić, koja kaže da joj se od svega baš muzika najviše dopada, ali da bi volela i da ima pristup fontani.
– Lep je to projekat ali mu nije ovde mesto. Koja je poenta ako ljudi ne mogu da priđu, vide, možda ubace novčić? Mogli su da je stave tamo u park – predlaže ona pokazujući na Mitićevu rupu.
Ovakva ideja izgleda da nije bila na pameti gradskim čelnicima koji su smišljali projekat, a da su za to najzaslužniji gradonačelnik Siniša Mali i gradski menadžer Goran Vesić, sa novinarima je podelio upravo Vesić, kada je, kako on kaže, podelio tajnu da su Mali i on svojim glasovima presudili da ova fontana izgleda baš ovako, naglašavajući ideju jednog od kolega. Ko je taj kolega, Vesić nije hteo da otkrije, a gradski arhitekta Milutin Folić, sramežljivo se smeškao u pozadini.
Vesić je još i istakao kako je ova fontana samo još jedan monument na turističkoj mapi grada koji će definitvno privući još turista i zarade za grad.
– Velike fontane imaju sve značajne evropske metropole – rekao je Vesić. Da će Beograd postati poznat po ovoj fontani u celoj Evropi uveren je i Siniša Mali koji je optimistačan po pitanju sprovođenja daljih radova koji treba da ulepšaju prestonicu.
– Fontana će postati simbol Beograda, uz sve druge velike projekte koje pokrećemo, kao što je to i „Beograd na vodi“. Sa takvim aktivnostima nećemo stati – rekao je odlazeći gradonačelnik najavivši da će iduće godine graditi i gondolu od Kalemegdana.
Okupljeni poštovaoci novog „simbola Beograda“ razišli su se posle 22 sata, čim je fontana otpevala i poslednju numeru sa reportoara od desetak pesama koje su svi već dobro upamtili nakon što su se ponovile i treći put.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.