Zelena gradnja je jedan od najznačajnijih segmenata održivog razvoja, a podrazumeva upotrebu građevinskih materijala koji nisu štetni po okolinu, energetsku efikasnost zgrada i upravljanje otpadom od izgradnje i rušenja građevina. Iz tih razloga u svetu je sve više, a i u našoj zemlji, popularna takozvana zelena gradnja.
Iako na prvi pogled izgleda da ovako kompleksan proces mnogo košta, stručnjaci objašnjavaju da se zelena gradnja i te kako isplati.
– Sama izgradnja je neznatno skuplja od standardne, ako se namera investitora utvrdi na samom početku ciklusa projekta. Međutim, po završetku izgradnje, zelene zgrade u proseku vrede 16 odsto više od sličnih klasičnih zgrada i postižu šest odsto veće cene zakupa – kažu za Danas u kompaniji Mejs, koja se bavi upravljanjem projektima u oblasti građevinarstva.
Ova kompanija uspešno primenjuje svetska iskustva zelene gradnje u Srbiji. Recimo, stručnjaci koji rukovode izgradnjom informaciono-tehnološkog parka u Inđiji staraju se da se primenom principa zelene gradnje značajno uštedi, kako u procesu gradnje, tako i kada zaživi ovaj kompleks koji se sastoji od kancelarijskog prostora, restorana, banaka i objekata za odmor i rekreaciju. Troškovi održavanja su i do 13 odsto niži nego kod klasične gradnje. Takođe, u zgradama se koriste obnovljivi izvori energije, kao što su biomasa, vetar i sunce. Ušteda u korišćenju energije je do 26 odsto.
Projekat zelene gradnje doneće uštedu i Banci Inteza, kada u bloku 11a na Novom Beogradu bude otvoreno 33.000 kvadratnih metara poslovnog prostora.
Računi za grejanje i struju koji stižu na adrese „zelenih“ zgrada manji su od ostalih. Ove građevine su ugodnije za boravak i imaju duži vek trajanja, a kvalitet boravka u takvoj zgradi se dokazano odražava na produktivnost zaposlenih.
Zgrade „zagađuju“
Polovina ugljen dioksida koji se ispusti u atmosferu širom Evrope ne dolazi, na iznenađenje mnogih, iz auspuha automobila, već iz zgrada. Prema podacima Centra za obnovljivu energiju, evropske građevine su „krive“ i za 35 odsto potrošnje materijala, 45 odsto rasute energije i od 10 do 35 odsto otpada koji se odlaže na deponijama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
