Teoretičarka kulture: Kič je postao deo naše svakodnevice, Beograd smo predali neznalicama

„Kič je, kako kažu, umetnost sreće. Dakle vlast hoće da nas ubedi da živimo u srećnom društvu i da je, sudeći po njihovim izjavama, sve divno, lepo i srećno. Kroz najveći broj projekata koje oni stvaraju, smišljaju ili podržavaju, ta kič stvarnost se zapravo najbolje emituje“, rekla je Dragićević Šešić za novi broj nedeljnika NiN.

Prema njenim rečima, „kič je postao deo naše svakodnevice još od prvih političkih izjava naših lidera kako živimo u nikad boljem svetu“.

„U tom svetu najbolji smo po ekonomskom rastu, odavno smo prevazišli i Sloveniju i Hrvatsku i sve ostale, a kritika koja stigne iz Evropske unije ili Fridom hausa ocenjuje se kao neprijateljska propaganda, u kojoj učestvuju neke zle nevladine organizacije kojima smeta taj procvat koji je ova vlast obezbedila i uspostavila“, istakla je Dragićević Šešić.

Kako je ukazala, „pogledajmo fontane, od Slavije, sa lila-roze svetlostima koje se smenjuju na njoj i tom muzikom koja je svojom repetativnošću i nastojanjem da ‘prati’ prskanje vode – kič po sebi, pa do tog preglomaznog i prepatetičnog spomenika ispred železničke stanice, koji je jedna vrsta bespotrebnog istorijsko-romantičarskog kiča“.

I sama zgrada železničke stanice, dodala je, „biće deo kič instalacije, za koju se više neće znati ni kom vremenu pripada“.

„Sve zajedno, nema koncepta razvoja grada, nema ideje i estetike. U svetu uveliko postoje komisije za estetsko uređivanje grada, koje su u ovom trenutku apsolutno neophodne za nas. Jer estetika Beograda na vodi, koja se nudi kao nova estetika, zapravo je skandalozna. Te estetike uopšte nema“, naglasila je Dragićević Šešić.

„Bojim se da se svega ovoga nećemo sećati po dobrom, a objekti će ostati kao trajna opomena na vreme kada smo odustali od borbe i grad predali neznalicama“, upozorila je Dragićević Šešić.