Topčider: Park u topdžijskoj dolini

Ime ovog dela grada potiče od turske reči koja označava topdžijsku dolinu, jer je to bilo mesto gde su Turci lili topove za napad na Beograd 1521. Početkom 19. veka Topčider je bio gusta hrastova i bukova šuma u kojoj su se nalazili i mnogi vinogradi, kao i letnjikovci imućnijih građana. Za vreme Prvog srpskog ustanka, ovu šumu koristili su Karađorđe i ustanici kao sklonište.

Naseljavanje ovog predela počinje već tridesetih godina 19. veka. Uređenje je otpočeo knez Miloš 1831. kada je započeto i zidanje rezidencije odnosno Miloševog konaka. U to vreme bio je poznat i kao Veliki konak. Uređenje je knez poverio češkim baštovanima koji su posadili platane, a neki od njih su sačuvani i do danas. Tako ovde nastaje Topčiderski park kao prvi park u zemlji i jedno od omiljenih izletišta mnogih Beograđana. U blizini parka nalazilo se i nekoliko izvora hladne vode, za koju se pričalo da je lekovita. U jednom dokumentu iz 1831. godine, međutim, navodi se i sledeća zanimljiva napomena: „Nikakva kola ne puštajte da preko Topčidera idu, da livadu kvare“.

Izgradnja konaka vršena je po nacrtima Hadži Nikole Đorđevića, a po završetku gradnje on postaje prvi dvor Kneževine Srbije. Isto tako, u konaku je neko vreme zasedala i Kneževska narodna skupština. Nakon toga, u blizini podignuta je i Topčiderska crkva posvećena Svetim apostolima Petru i Pavlu. Crkva je u početnom periodu služila kao dvorska kapela. Ispred crkve je podignuta i najstarija česma, a ubrzo u ovoj okolini izgrađeno je još nekoliko objekata.

U Topčideru je bilo održano i prvo organizovano okupljanje građana 1865. godine, a povodom pedesetogodišnjice Drugog srpskog ustanka. Građani su tom prilikom prvi put bili u mogućnosti da vide tribine, državne zastave na jarbolima, panoe sa oslikanim istorijskim prizorima, kao i svečani umetnički program. Prve „atletske utakmice“ i takmičenja za izbor prvih učesnika Srbije za Olimpijske igre u Stokholmu održane su, takođe, na ovom mestu 1912.

Po projektu arhitekte Rajka Tatića, godine 1947. podignuta je i Topčiderska letnja pozornica, koja je trebalo da služi „radničkoj klasi“ i „širokim narodnim masama“ pruži vrhunske kulturne sadržaje. Na ovoj pozornici održavani su koncerti ozbiljne muzike, operske, baletske i pozorišne predstave.

Topčiderski park je vremenom menjao izgled i delimično je izgubio svoju prvobitnu estetiku. Biljni materijal je menjan i dopunjavan, tako da današnji izgled čini bogat fond različitih vrsta drveća i drugih biljaka.

Priča o Platanu kod Miloševog konaka

Platan kod Miloševog konaka predstavlja najstarije stablo u gradu. Ovaj platan ima krošnju prečnika 49 metara i zbog svojih dimenzija veštački se održava već godinama. Preciznih podataka o starosti ovog stabla nema, mada se vezuje za godine u kojima je izgrađen Milošev konak. Prema predanju koje postoji, neverovatne dimenzije stablo je postiglo zahvaljujući tome što je zasađeno u bivšoj krečani. U ovoj priči navodi se da je vrtlar, nakon što je posadio sva stabla u Topčiderskom parku, upitao kneza Miloša gde da zasadi preostalo stablo platana, na šta mu je knez odgovorio da ga stavi u krečanu. Vrtlar je poslušao kneza i platan je već 1881. dostigao takve dimenzije da je dobio prve podupirače za grane.