Topolska: Građani najavljuju protestna okupljanja

Uprkos arhitektonskom i istorijskom značaju koje ovo zdanje nosi, investitor koji je kupio kuću dobio je dozvolu za gradnju samo 10 dana pre nego je gradski Zavod za zaštitu spomenika kulture čitavo područje Krunskog venca stavio pod takozvanu „prethodnu zaštitu“.

Vila koja je juče srušena izgrađena je između dva rata, a prema rečima istoričara arhitekture Milana Milovanovića, prvo je i jedino zdanje u to vreme, ne samo u Beogradu već i Srbiji, koje je rađeno u stilu moderne.

– Kuća u Topolskoj 15 je jedinstven, spomenik prvog reda beogradske arhitekture jer je u pitanju prva modernistička kuća u Beogradu na kojoj je primenjen stil koga ranije nije bilo. Izgrađena je 1927. godine, a radio je jevrejski arhitekta Milan Šlang, i pre naših arhitekata Milana Zlokovića ili Dragiše Brašovana. Stoga je i u kulturološkom smislu značajna, jer je pomerila granice sa onoga što se do tada znalo o kućama u Beogradu. U to doba, takve kuće nisu postojale. U arhitektonskom smislu, primenjen je jedan stil koji je tada bio u začetku čak i u Evropu, a počeo je masovnije da se primenjuje dosta kasnije, pa ova kuća predstavlja ugaoni kamen tog stila- objašnjava Milovanović.

On dodaje da je Milan Šlang inače tvorac i Beogradske sinagoge u Ulici maršala Birjuzova, sin jevrejskog nadrabina i pisca Ignjata Švanga, koji je 1941. stradao u pogromu Jevreja u logoru Staro sajmište. I zbog te dimenzije, navodi on, kuća ima dodatno i veliki istorijski značaj.

– Kao pojedinačno arhitektonsko delo, jedinstvena po svojoj uniformnosti i kvalitetu, vila u Topolskoj 15 je najvrednija i najznačajnija građevina u čitavom Krunskom vencu, ma koliko bili pobornici ambijentalnih celina i njihove zaštite – dodaje Milovanović.

Kao stručnjak koji se 25 godina bavi nacionalnom arhitekturom, Milovanović napominje da ne čudi da ova kuća do sada već nije stavljena pod neku vrstu zaštite, kao objekat neupitno vredan očuvanja. Dešavalo se, priča on, da se ruše i kuće koje su stavljene pod prethodnu zaštitu, a da se ta žaštita volšebno povuče i kuća ode u nepovrat. „Da li je to propust ili nešto drugo, ne mogu da ocenim“, navodi Milovanović.

Međutim, iako je investitor dobio lokacijske uslove i građevinsku dozvolu za zidanje drugog objekta na adresi Topolska 15 pre nego je kraju dodeljen status prethodne zaštite, sporno je to što je Sekretarijat za urbanizam tu dokumentaciju izdao u vreme kada je Zavod za zaštitu spomenika vršio revalorizaciju Krunskog venca, koji je kao važna ambijentalna celina, nakon toga i zaštićen. Iako su se građani iz inicijative „Topolska“ u više navrata obraćali Sekretarijatu, kako bi ukazali na tu nepravilnost i sačuvali vilu na broju 15 od rušenja, naišli su samo na ćutanje, pa za gubitak ovog vrednog objekta krive gradskog sekretara Miloša Vulovića, čiju su ostavku i tražili u otvorenom pismu koje su mu uputili prošle nedelje.

– Danas sa tugom gledamo kako kuća preko puta nas nestaje. Odgovornost za gubitak takvog zdanja je na gospodinu Vuloviću koji je tu dozvolu izdao. Kada smo tražili, u više navrata, sastanak sa njim i konačno dobili termin, on se nije pojavio u Sekretarijatu, slučajno ili ne. Tražili smo novi sastanak, nismo dobili odgovor, a u međuvremenu je njegov Sekretarijat dao sve potrebne dozvole i time dao zeleno svetlo za rušenje vile. Odgovornost je njegova, a istorija će zapamtiti da je on dozvolio da ova kuća nestane- kaže za Danas Leticija Jovanović, predsednica Udruženja „Sačuvajmo Topolsku“. Ona napominje i da će Udruženje nastaviti da se bori za očuvanje vizuelniog i istorijskog identiteta starog Vračara, kao i za to da se ovakvi slučajevi više ne dešavaju. Ostaje, dodaje Jovanovićeva, da se vidi da li će budući investitori poštovati stroga pravila u gradnji koja je prethodnom zaštitom odredio Zavod zaštitu spomenika kulture.

Paradoksalno, delić istorije u Topolskoj 15 izbrisan je istovremeno kada je u zgradi Narodne banke Srbije otvorena izložba Zavoda za zaštitu spomenika „Moderna Beograda – arhitektonska baština prestonice“, kojom se veliča međuratni period arhitekture u prestonici i pojava modernizma. Izložba je uvod u manifestaciju Dani evropske baštine.

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić je prilikom otvaranja izložbe, pominjući zgrade izgrađene između dva rata, rekao: „Naša obaveza je da čuvamo sve ove zgrade. Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda je zaštitio više od 150 ovakvih objekata i čuvajući ih, mi u stvari, čuvamo sopstvenu istoriju i kulturu. Zato je veoma važno da se odgovorno odnosimo prema ovim zgradama“. Vd direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, Olivera Vučković, rekla je da se izložbom „široj javnosti prezentuje moderni pokret u Beogradu koji je prepoznat kao trajna vrednost kulturne baštine, ukazuje na bogatstvo njegovih varijeteta, pokazuju primere dobre prakse, ali i ukazuje na izazove sa kojima se zaštita nepokretnog kulturnog nasledaja suočava danas“. Pomoćnica ministra kulture za zaštitu kulturnog nasleđa Danijela Vanušić je na otvaranju napomenula da „umetnost i njeno održavanje predstavljaju značajan korak u afirmaciji međuratnog modernizma Beorgada“.

Na izložbi je predstavljeno 44 značajna ostvarenja međuratnog beogradskog modernizma, 38 utvrđenih za spomenik kulture, i šest nominovanih da dobiju taj status. Nažalost, vila u Topolskoj15, iako prva, nije se našla među njima.

List Danas obratio se nadležnom sekretarijatu kao i Zavodu, pitanjima zašto je dozvola izdata u toku procene Krunskog venca, zašto je ignorisan zahtev građana da se izdavanje dozvole stopira do završetka revalorizacije, kao i kako je moguće da predratna vila građena u stilu moderne ne uživa zaštitu Zavoda, ali odgovore još nismo dobili.

Ostaće samo fotografije

– Ovo nije usamljen slučaj, mnoge vredne kuće su porušene a da se niko nije osvrnuo. Neopaženo je prošao slučaj Durmitorske 16, kuća na uglu Vojvode Milenka i kneza Miloša, Ikarus. Na Dedinju je u protekle dve godine nestalo mnogo vrednih kuća. Pre mesec dana srušena je i vila Žanke Stokić, antologijsko delo arhitekte Dušana Babića, jednog od osnivača modernog pokreta kod nas. To nije dobro, ruše se vrednosti koje su materijalne, duhovne, arhitektonske. Slika nije optimistična, beskrupulozno se uništava ono što bi stručnjaci trebalo da znaju i sačuvaju. Ta vrsta nebrige je opšti stav vremena i kolektivne svesti, da nam takve stvari ništa ne znače, da ćemo se posle dvadesetak godina busati u grudi da smo nekada nešto imali, pa se pitati kako to sad nemamo. Mnoge će stvari biti izbrisane sa lica zemlje, ostaće samo fotografije- zaključuje Milovanović.

Okupljanje građana u subotu

Udruženje „Sačuvajmo Topolsku“ organizuje u subotu u 12 časova okupljanje građana na uglu ulica Topolske i vojvode Dragomira. Prema rečima Leticije Jovanović, skup je osmišljen kao „kulturni događaj u protestnoj atmosferi“. Biće organizovana mala izložba fotografija starog Vračara, a akciju će podržati veliki broj javnih ličnosti koje će govoriti o očuvanju kulturne i istorijske baštine tog dela prestonice.