Trinaest godina na sudu traži svoja prava

U tri navrata, iako je konkurisala po zvaničnim uslovima, Dragica je odbijena bez obrazloženja, a novac koji je prvi put uplatila za otkup nikada nije dobila nazad. Trinaestu godinu pokušava da na sudu dobije potvrdu svojih prava i do sada je dobila dva rešenja da može da otkupi stan. Za prostor u kom živi Dragica sve vreme, iako nije njen, uredno plaća i porez na imovinu i zakupninu.

Kao akademski slikar tekstila, na konkursu tada Saveznog ministarstva odbrane, Dragica je sa još 22 kolega dobila atelje za stanovanje i umetničku delatnost. Prvi put je pokušala da otkupi stan 1992, po tada važećem Zakonu o stanovanju, i tom prilikom uplatila sumu od 10.000 maraka. Nakon mesec dana od Ministarstva je dobila obaveštenje da stan nije na prodaju, a novac joj nikada nije vraćen. Kako kaže, Ministarstvo odbrane se pozivalo na zastarelost dugovanja, iako je, prema njenim rečima, zastarelost više puta prekinuta.

Iako se njen stan- atelje u katastarskim knjigama vodi kao vlasništvo države, paradoksalno, Dragica uredno plaća porez kao i održavanje tog stana, jer drugo mesto za život nema.

– Kad god sam se obraćala ministarstvu za neku krupniju popravku, rečeno mi je da popravku platim sama, a posle tužim Vojsku – objašnjava Dragica.

U septembru 1997. tadašnje savezno Ministarstvo za odbranu objavilo je Informaciju koju je potpisao pomoćnik saveznog ministra za odbranu, za građevinsko- urbanističku delatnost, gde se pravi razlika između ateljea za umetničku delatnost, kojih vojska poseduje 19 i ateljea za stanovanje, kojih je 31. Tim dokumentom predlaže se da Savezna vlada donese odluku o promeni namene svih ateljea, čime ateljei za stanovanje postaju stanovi za zakup, koje može da optkupi trenutni zakupac, dok se ateljei za umetničku delatnost pretvaraju u poslovni prostor koji bi se prodavali javnim nadmetanjem.

U aprilu 1998. Ministarstvo donosi zvaničnu odluku o načinima i uslovima prodaje stanova- ateljea, a rešenje koje je potpisao tadašnji ministar objavljeno je u Službenom vojnom listu. Po tom osnovu, prodat je jedan stan atelje, dok svim ostalim umetnicima iz ukupno 22 stana ateljea u Ulici Jurija Gagarina, tvrdi Dragica, Ministarstvo nikada nije odgovorilo na podnete zahteve.

Isti konkurs ponovljen je u decembru 2004, kada je u Službenom listu vojske objavljeno da važe isti uslovi kao i na konkursu iz 1998. Kako kaže, ponovo je podnela zahtev i ostala bez odgovora, dok su umeđuvremenu prodata još dva takva stana. Dragica dodaje da je u maju prošle godine otkupljen i stan u Milutina Milankovića 50, a da su i pre svih konkursa „stanovi prodati dvema ćerkama generala Ljubičića i generala Nađa“.

U odgovoru Danasu Ministarstvo odbrane navodi da je, prema podacima Vojnograđevinskog centra „Beograd“, „predmetni atelje imenovanoj dodeljen isključivo za obavljanje umetničke delatnosti, što je definisano odredbom člana 4. Ugovora o zakupu stana-ateljea“, te da „prenamena predmetnog prostora nije izvršena“.

U Vojnograđevinskom centru kažu da se Dragica više puta obraćala toj instituciji sa zahtevom za otkup stana, ali da „zakonski uslovi za odobrenje otkupa nisu bili ispunjeni, odnosno prema tada važećim odredbama Zakona o stanovanju RS, predmet otkupa je mogao biti isključivo stan“.

U odgovoru se dodaje da je Dragice Adamović „dopisom Vojnograđevinskog centra obaveštena o načinu za povraćaj novčanih sredstava“. Prema njihovoj evidenciji, samo je jedan atelje prodat kao stan.

Dragica Adamović je sa grupom kolega otpočela borbu na sudu 2004, kada je podnela tužbu -predlog sudu da donese rešenje koje zamenjuje ugovor o otkupu stana-ateljea. Prvi put, sud odlučuje u njenu korist, ali nakon žalbe vojske, drugostepeni sud poništava odluku i vraća predmet na ponovno odlučivanje osnovnom sudu. I drugi put se priča ponavlja. Sada, Dragica po treći put dokazuje na prvostepenom sudu da je oštećena. Uz to, kako kaže, na sudu se niko od vojnih pravobranilaca ni jednom nije pojavio.

Iako Zakon o parničnom postupku predviđa da drugostepeni sud ne može po drugi put da poništava presudu i vraća na ponovno odlučivanje, da li zbog slobode tumačenja zakonskih odredbi, ovaj član se ne odnosi na sudski doneta rešenja. Ipak, mnogi pravni stručnjaci su mišljenja da je ovakvo „šetanje“ slučaja od više do niže sudske instance bespotrebno odugovlačenje kojim se narušavaju prava građana.

– Već deset godina sam na sudu i za sve to vreme sam se ozbiljno razbolela. Sa ovakvim odugovlačenjem sam svakodnevno u strahu da će, ako se meni nešto dogodi, moj suprug, dve ćerke i dvoje unučadi ostati na ulici- zaključuje Dragica.

Vojska ne brine o stanovima

– Nije jasno zašto Vojska ne dozvoljava otkup stanova, jer to kako o njima brine pokazuje i činjenica da su, nakon smrti nekih od stanara ti stanovi ostali godinama prazni. U stanu u Jurija Gagarina 144/52 umro je 1998. Veljko Bikić, a njegovu udovicu sa dvanaestogodišnjim sinom iselila je Specijalna jedinica i od tada stan je neuseljen. Jadranka Nikolić iz Milentija Popovića 22 umrla je 2008. i njena majka je predala stan, neuseljen je još uvek. U Jurija Gagarina 130/52 2010. umro je Bora Stanojčić, 2014. Cvetko Dušan je iseljen iz Jurija Gagarina 142. Oba stana stoje zapečaćena – rezignirano priča Dragica.