U Beogradu obeležen Svetski dan srca

On je istakao da je na današnji dan važno da se podsetimo najvažnijeg mišića na čije zdravlje možemo da utičemo našim ponašanjem i navikama.

„U Srbiji oko 20.000 ljudi godišnje umre od malignih bolesti, a oko 52.000 od bolesti srca, dok je u svetu broj umrlih od srca veći od 18 miliona. Važno je naglasiti da medicina svakog dana ide velikim koracima napred i mnogi lekovi se pronalaze iz dana u dan i imaju pozitivan uticaj na lečanje pacijenata sa ovim problemom, ali želim da naglasim da su najznačajnije preventivne mere”, rekao je Radojičić.

On je naglasio značaj zdravih navika i zdrave ishrane, a kao najznačajniju je izdvojio fizičku aktivnost u trajanju od najmanje 30 minuta dnevno. Istakao je da saveremena medicina iziskuje novac, ali da je za jednostavnu fizičku aktivnost dovoljna volja.

Kardiolog i pomoćnik direktora klinike za kardiologiju Kliničkog centra Srbije Arsen Ristić istakao da je problem srca problem broj jedan, dodavši da je on popravljiv.

„U ovoj borbi imamo čitav niz instrumenata, ne samo u domenu prevencija nego i u domenu ranog prepoznavanja kardiovaskularnih bolesti. Bolesti srca i krvnih sudova se sve bolje leče uz pomoć novijih generacija lekova”, kazao je Ristić.

Kardiolog i predsednik Udruženja za srčanu slabost Srbije Petar Seferović rekao je da bolesti srca predstavljaju globalni problem.

„Treba da budemo svesni da je u toku epidemija kardiovaskularnih bolesti. Važno je da razumemo da se bavimo sa masovnim bolestima koje se mogu sprečiti. Sprečavanje bolesti srca je zadatak ne samo lekara, nego i svakog od nas. Ukoliko se bolest ipak razvije, imamo mogućnost da je lečimo povoljno i efikasno”, rekao je Seferović.

Epidemiolog Snežana Plavšić je istakla da je akcenat ovogodišnjeg Dana zdravlja stavljen na pacijente koji su oboleli od srčane insuficijencije.

„Podaci govore da dva osto opšte populacije boluje od te bolesti. Od ukupnog broja obolelih, svaki hiljaditi ima potrebu za transplatacijom srca. U cilju praktičnog sagledavanja epidemioloških podataka vezanih za ovu grupu bolesti i procenu opterećenja društva srčanom insuficijencijom, bitno je razviti kvalitetne registre”, rekla je Snežana Plavšić, prenosi Beoinfo.

Rana dijagnostika i adekvatno lečenje ključni za očuvanje snažnog srca

Srčana slabost je kardiovaskularna bolest sa najlošijom prognozom, ocenjeno je večeras povodom Svetskog dana srca, koji je obeležen velikom 3D animacijom anatomskog srca na zgradi Starog dvora, kada je istaknuto da su zdrave navike, rana dijagnostika i adekvatno lečenje ključni za očuvanje snažnog srca.

„Iako od srčane slabosti boluje 60 miliona ljudi širom sveta, ova bolest se u ranoj fazi prepoznaje kod samo 3 odsto pacijenata”, poručeno je na konferenciji održanoj u susret Svetskom danu srca.

Zbog toga, kako je upozoreno, dijagnoza srčane slabosti se najčešće postavlja sa velikim zakašnjenjem, što ovu bolest stavlja na prvo mesto po uzroku hospitalizacije starijih od 65 godina.

Svetski dan srca tradiconalno podseća građane na važnost redovnih pregleda i zdravih životnih navika, ali je ove godine fokus bio na značaju rane dijagnostike i dostupnosti inovativne terapije u lečenju kardiovaskularne bolesti sa najlošijom prognozom – srčane slabosti.

Statistika je pokazala da će čak jedna od pet osoba starija od 40 godina starosti razviti srčanu slabost. Simptome poput nedostatka daha, zamora, gušenja, vrtoglavice i ubrzanog srčanog rada, pacijenti, ali i lekari, najčešće pripisuju starosti, bolestima pluća i drugim zdravstvenim stanjima.

Zato ne iznenađuju podaci koji govore da će samo polovina pacijenata sa srčanom slabošću preživeti nakon pet godina od postavljanja dijagnoze, ukazano je na konferenciji.